Синајски псалтир

Синајски псалтир је старосрпски (српска редакција старословенског језика) црквени рукопис из 11. века. написан у западној Македонији. Представља најстарији сачувани Псалтир на старословенском језику. Пронађен је у манастиру Свете Катарине на Синају по коме и носи назив и где се још увек чува.

Синајски псалтир

Писан је на глагољици и до сада је пронађено 209 листова пергамента.

Највећи део Псалтира (177 листова) је откривен 1850. године од стране руског архимандрита Порфирија Успенског, а осталих 32 листа откривени су 1968. године током реновирања манастира.^[1] Псалтир је написало вероватно седам књижника, чију глагољицу одликује архаично писмо са не потпуно облом глагољицом. Познавање ћирилице указује на присуство неких ћириличних слова у тексту. Дело је написано браон мастилом, заједно са жутим, црвеним и зеленим мотивима, док је стил рукописа био нешто између коптског и византијског рукописа.

У језику текста постоје најмање два слоја: један архаичан и у њему се могу открити трагови језика текстова из Моравске и Паноније из времена Светог Методија и други, новији старословенски слој, који повезује текст са споменицима као што су Зографско јеванђеље и Супрасаљским зборником.

Текст чува архаичан облик језика и најближи је првобитном преводу псалтира од Ћирила и Методија. Није сачуван крај рукописа.Преживели су текстови 151. псалма, 14 Библијских песама, молитва ,,Оче наш“, ,,Песма за јутрење“ и почетак ноћне литургије.

У истом манастиру су нађени такозвани Кијевски листићи на глагољици које је написао Димитрије Синаит и који се чувају у Кијеву.^[2][3]