Синтагма (лингвистика)

Синтагма (грч. , према syntássein од syn – заједно и tássein – сложити)^[1][2] је уређена група речи спојена у једну појмовну целину, која обавља неку функцију у реченици.^[3] Може да се састоји од именица, придева, прилога, неличних глаголских облика и бројева.^[4]

Независне и зависне синтагме

Однос речи у синтагми може бити независан или зависан, па се у складу са тим синтагме могу поделити на^[3]:

• независне
• зависне или одредбене

На пример, у реченици:

Драган и Марина су отишли на сунчану плажу.

службу субјекта врши синтагма Драган и Марина, коју чине две именице, чији је међусобни однос у синтагми независан, а службу прилошке одредбе за место врши зависна синтагма састављена од придева и именице, који се међусобно налазе у зависном односу, јер придев не може стајати без именице.

Зависне синтагме

Код свих зависних синтагми разликују се један главни и један или више зависних чланова, где врста речи главног члана одређује врсту синтагме, па се тако зависне синтагме деле на^[4]:

• именичке
• придевске
• прилошке
• глаголске
• партитативне
• паукалне

Именичка синтагма

Именичка синтагма је група речи која обавља неку функцију у реченици где је главни члан именица. На пример:

Златна јабука

је група речи која обавља функцију именског предиката, где је именица „јабука「 главни члан синтагме.

Придевска синтагма

Код придевске синтагме главни члан је придев. На пример, у реченици

Девојка је веома лепа.

група речи „веома лепа「 обавља функцију именског предиката, који се састоји од прилошке одредбе за меру (веома), и придева (лепа).

Ударац му је невероватно јак.

Где се придевска синтагма састоји од придева „јак「 и прилошке одредбе за начин.

Прилошка синтагма

Прилошка синтагма садржи прилог у функцији главног члана. На пример:

Осећам се веома лоше

прилошка одредба за меру „веома「 и прилог „лоше「 представљају прилошку синтагму.

Глаголска синтагма

Глаголска синтагма као главног члана може да има неличне глаголске облике у себи, а најчешћи глаголски облици су:

• глагол у облику инфинитива (сањати, ићи, јести) на пример:

Најбоље је пажљиво простудирати ривале.

где се глаголска синтагма састоји од прилога „пажљиво「, глагола „простудирати「 и именице „ривали「.

• глаголски прилог садашњи (плачући, сањајући)). На пример:

Растужила се читајући књигу.

где је „читајући књигу「 глаголска синтагма која се састоји од садашњег глаголског прилога и именице.

• глаголски прилог прошли (дошавши, прочитавши)

Партитивна синтагма

Партитивне синтагме су групе речи које означавају део нечега, што је одређено количином или бројем. Ако је главни члан именица, а зависни члан партитивна именица онда је синтагма партитивна именичка^[4]:

• парче (главни члан) торте (зависни члан)
• чаша (главни члан) сока (зависни члан)
• комад (главни члан) хлеба (зависни члан)

Паукална синтагма

Паукална (лат. ) синтагма садржи именицу у паукалу уз коју стоје искључиво бројеви два, три, четири и бројне речи два, оба, обадва, односно мали број речи^[4] (два човека, обадва сина, четири чаше).

Служба речи у реченици

Синтагме у реченици могу да обављају улогу готово свих реченичних чланова. Према служби у реченици синтагме се деле на:^[3]

• субјекатске, када у реченици обављају службу субјекта („Паметна Ана студира у Београду.「)
• објекатске, када врше функцију:
  • правог објекта („Гледао је у сивкастоплаво небо「)
  • неправог објекта („Најели су се воћа и напили воде「)
• атрибутске, када стоје уз именицу и ближе је одређују („Мирисало је на добар ручак「)
• прилошке синтагме, које врше улогу прилошких одредби за
  • време („Обећао је да ће доћи у први сумрак.「)
  • начин („Стално је говорио тихим гласом.「)
  • место („Тихо је стајао у углу загушљиве омање просторије.「)
  • узрок („Плакао је тихо због своје зле судбине.「)
  • количину („Није имао довољно новаца за ужину.「)
• апозитив („Прелепа девојка, висока и згодна, ушла је у нашу улицу, окупану сунцем.「)

Шире и уже синтагме

С обзиром да уз главну синтагму може да стоји више зависних чланова, синтагме могу бити шире, које у себи могу да садрже више ужих синтагми^[3], тако да према саставу синтагме могу бити шире и уже.

Примери:

Дошла је прелепа девојка плавих очију.

• шира синтагма је „прелепа девојка плавих очију「

а уже синтагме су:

• прелепа девојка
• девојка плавих очију
• плавих очију

У реченици:

Добио сам веома занимљиву књигу.

Шира синтагма је „веома занимљива књига「, док би уже синтагме биле: „веома занимљива「, „занимљива књига「

Напоредни односи

Речи и синтагме могу стајати и у зависним и у напоредним односима. Напоредни односи међу синтагмама могу бити саставни, раставни и супротни, добијају се употребом везника:

• и, па, те, ни, нити – саставни однос („Веома ужурбано и с великом пажњом припремамо слано предјело и слатко послужење.「 )
• или – раставни однос - („Они су пили газиране сокове или домаћи сок од малине.「)
• а, али, но, него, већ – супротни однос („Желели су да се истакну, али нису имали добре адуте.「)

Види још

• Синтакса