Склавинија

Склавиније (грч. , Словеније) је византијски назив за територије насељене Јужним Словенима на подручју Византијског царства. Биле су засебне политичке јединице, вероватно предвођене кнезовима (архонтима).

Српске Склавиније

У једном византијском извору споменут је кнез (ексархонт) једне Склавиније, који је 836—837. дигао велики устанак у области Солуна. Други извор наводи да цар Константин V Копроним 758—759. „пороби Склавиније по Македонији, а остале присили да признају његову врховну власт」. Словени под бугарском влашћу нису имали Склавиније.

Спис „О управљању царством」 (лат. ), који се приписује цару Константину VII Порфирогениту, наводи Склавиније Србију (у чијем је саставу Босна), Хрватску, Травунију, Захумље, Паганију и Дукљу, као и друге под влашћу Руса. По том извору, Склавиније су подељене на жупаније (грч. ) којима владају жупани (грч. ).

Један јерменски извор из 7. века спомиње да на територији европске Византије живе 25 народа под именом „Словени」.

Од 7. до 9. века Склавиније се постепено утапају у управне структуре Франачког (крајине) и Византијског царства (теме) и у пространије организације самих Јужних Словена. У писаним изворима последњи пут се спомињу средином 9. века.

Литература

• Енциклопедија Југославије, том VII, pp. 209. 1. издање. Загреб: Југословенски лексикографски завод, 1968.
• Иван Божић, Милорад Екмечић, Сима Ћирковић, Владимир Дедијер: Историја Југославије. 2. издање. Београд: Просвета, 1973.

Спољашње везе

• Медији везани за чланак Склавинија на Викимедијиној остави
• Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
• Јован Ковачевић: Досељење Словена на Балканско полуострво. Извор: Историја српског народа Ι, СКЗ Београд 1994. pp. 109—124
• Сима Ћирковић: Трагови словенског становништва на тлу Албаније у средњем веку. Извор: „Становништво словенског поријекла у Албанији「 — Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. године.