Славистика

Славистика је академска дисциплина која се бави словенским подручјима, словенским језицима, књижевношћу и културом. Слависти су лингвисти или филолози који се баве проучавањем славистике. Славистика се појавила крајем 18. и почетком 19. века, истовремено са националним буђењем разних народа словенског порекла и покушајима да се успостави заједничка свест о словенској заједници, посебно популарно у Пансловенском покрету. Међу првим научницима који су користили термин је био Јозеф Добровски.

Савремене словенске државе у Европи

За другa значења, погледајте страницу Славистика (часопис).

Историја славистике је углавном подељена у три периода. До 1876. рани слависти су се сконцентрисали на прикупљање и штампање писаних споменика на словенским језицима, међу њима и првим текстовима написаних на националном језику. То је исто време када је већина словенских језика добила своје прве модерне речнике и правописе. Други период, који се завршава са Првим светским ратом је означен брзим развојем словенске филологије и лингвистике, највише у кругу основаном око Августа Шлајхера и Августа Лескина са Универзитета у Лајпцигу. Након Првог светског рата, слависти су се фокусирали на дијалектологију, док се наука развијала у земљама са становништвом словенског порекла. Након Другог светског рата, центри славистике су такође основани у разним универзитетима изван тих држава.

Славистичке дисциплине

Полазећи од традиционалне поделе словенских народа на три основне групе (западни, источни, јужни), славистичке дисциплине се такође деле на три основне групе:

• Западнословенске студије
  • Чешке студије, односно чехистика или бохемистика (лат. )
  • Кашупске студије, односно кашубистика (лат. )
  • Пољске студије, односно полонистика (лат. )
  • Словачке студије, односно словакистика (лат. )
  • Лужичкосрпске студије, односно сорабистика (лат. )
• Источноословенске студије
  • Белоруске студије, односно белорусистика (лат. )^[1]
  • Руске студије, односно русистика (лат. )
  • Русинске студије, односно русинистика (лат. )^[2]
  • Украјинске студије, односно украјинистика (лат. )
• Јужнословенске студије
  • Бошњачке студије, односно бошњакистика (лат. )^[3]
  • Бугарске студије, односно бугаристика (лат. )
  • Хрватске студије, односно хрватистика или кроатистика (лат. )
  • Македонске студије, односно македонистика (лат. )
  • Српске студије, односно србистика (лат. )
  • Словеначке студије, односно словенистика (лат. )

Слависти

Познати слависти

• Јозеф Добровски (1753 – 1829) из Чешке
• Александар Востоков (1781—1864.) из Русије
• Вук Стефановић Караџић (1781—1864.) из Србије
• Павел Јозеф Шафарик (1795—1861.) из Словачке
• Франц Миклошич (1813—1891.) из Словеније
• Фјодор Буслајев (1818—1869.) из Русије
• Антон Јанежич (1818—1898.) из Словеније
• Aлeкcaндap Caндић (1836—1908.) из Србије
• Ватрослав Јагић (1838—1923.) из Хрватске
• Jan Niecisław Baudouin de Courtenay (1845 – 1929) из Пољске
• Александар Брикнер (1856 – 1939) из Пољске
• Јосип Томиншек (1872 – 1954) из Словеније
• Макс Вазмер (1886—1962.) из Русије
• Јозеф Матл (1897 – 1974) из Аустрије
• Дмитри Ликачев (1906—1999.) из Русије
• Jaroslav Rudnyckyj (1910—1995.) из источне Галиције
• Dmytro Chyzhevsky (1894—1977.) из Украјине
• Thomas Schaub Noonan (1938 – 2001) из Сједињених Држава

Савремени слависти

• Стефан Брезински (1932) из Бугарске
• Радослав Катичић (1930) из Хрватске
• Андреј Зализњак (1935) из Русије
• Борис Успенски (1937) из Русије
• Павел Рудјаков (1956) из Украјине
• Ирина Антанасијевић (1965) из Русије
• Предраг Пипер (1950) из Србије

Види још

• Лингвистика
• Словени
• Словенски весник
• Словенски језици

Напомене

• Део текста је преузет из књиге Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко. Књига нема експлицитних рестриктивних ауторских права која забрањују њено умножавање.