Словенски календар

From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

У селу Лепесовки, у Волинској области у западној Украјини, руски археолози Тихонова и Хвајко су 1958. пронашли старо словенско светилиште, у чијем су олтару сачуване две глинене посуде из 24. века на којима је утиснут словенски календар тога времена, а у селу Ромашки, јужно од Кијева, у налазишту је био крчаг из 4. века, на којем је такође сликописан календар[1].

Пронађени календар у Лепесовки је имао својеврсне црте и резе, чинећи загонетну и сложену орнаментику знакова и цртежа. Руски археолог и историчар Борис Александрович Рибаков га је одгонетнуо[2][3][4]. На календару у Лепесовки је година подељена на дванаест раздела, са уочљивим симболима ватре и сунца, са јасном раздеобом на годишња доба и назнакама солстиција, са дванаест месеци у којима су послови и дани усклађени са природним погодностима (орање, сетва, жетва, лов, гајење биља), уз тачно назначење датума празника.

Remove ads

Називи дана

Поједини аутори сматрају да су Словени имали недељу од 6 дана и да су знали за 5 радних дана и један нерадни дан, које су назвали: недеља, понедељак, уторак, среда, четвртак и петак[5]. Недеља је имала посебну улогу а радни дани су носили имена по редним бројевима, како су долазили после недеље.

Називи дана у седмици[5]:

  • Недеља — дан када се не ради, „не дела”', нерадни дан;
  • Понедељак — дан после недеље, дан „по недељи”, први дан у седмици;
  • Уторак — „втори” дан, други дан у седмици;
  • Среда — „среда” — средина, средњи дан у седмици;
  • Четвртак — четврти дан;
  • Петак — пети дан.

Седмодневну недељу словенски народи почињу употребљавати тек преласком у хришћанство те се тада и назив за шести седмични дан — субота[5]. Ова реч потиче из јеврејске речи „сабата”.

Данашњи називи за дане код Словена су се прво јавили код Јужних Словена, у тадашњој Византији, да би се временом, преко Бугарске, Словачке и Чешке, проширили и међу осталим словенским народима.[5]

Више информација Српски, Руски ...

Код Словена је сваки дан у недељи имао бога заштитника[1]:

Remove ads

Називи месеци

Претпоставља се да су Словени знали само за 6 дана у недељи, и да је један месец садржао 5 недеља по 6 дана тј. 30 дана[5]. Ово се веома добро слагало са периодом промене све четири месечеве мене, који траје 29,53 дана.

Називи за месеце су били у вези са природним појавама. Како Словени живе на великим пространствима, често на великим растојањима једни од других, дошло је до тога да, на пример, исти назив „липањ” Хрвати користе да означе месец јун а Пољаци јул, зато што липа цвета месец дана раније на југу него на северу Европе. Такође, исто је и за месеце „травањ” и „листопад” зато што на југу раније долази пролеће и остала годишња доба него на северу.

Стари називи за месеце у години који су се задржали у словенским језицима:[6]

Више информација Савремени српски, Староруски † ...

Називи за месеце код Словена[1]:

  • љути — време опаких мећава и љутих мразева,
  • големи месец, фебруар — време велике хладноће и сметова,
  • межник — време размеђавања зиме и пролећа,
  • бокогреј — време када се са сунчане стране, с бока, почиње осећати топлота,
  • сухи — време у коме су мраз и ветар стврдли и осушили све,
  • протаљник — време када се на тлу указују прокопнине,
  • летник — време пролећног отопљавања,
  • жарки — време жега и припеке,
  • груден — време стврдњавања земље и стварања грумења, груда, по њивама и путевима,
  • грјазник — време блата и каљуга услед падавина,
  • студен — време хладне и зимоморне позне јесени,
  • снежањ — време снега и сметова,
  • просинац, просинец — када лепо време просењује, просијава, када се већ лепи дани појављују и, најпре местимично, после јесењих магли и зимске тмурне облачности, указује се небеска ведрина,
  • березен, сакавик — време када брезе и дрвеће, с почетком пролећа и отопљавањем, почињу да луче сокове,
  • биљар, травењ, цветањ, квитањ, мај, лажитрава — време бујног раста и цветања трава и грмља,
  • липењ — дани миомирисног цветања липе,
  • трешњар, черешњар — време доспевања првих воћних плодова,
  • црвеник, рујен — преодевање шуме у златасту и румену јесен,
  • вересењ — време упадљивости вреска, ниске дрвенасте биљке, малих листова и љубичаста цвета, вечно зелене шибљике, распрострањене у Полесју и брдским пределима,
  • жовтењ, листопад, шумопад — време када лишће жути, опада и гора огољује;
  • дерикожа — време уништавања стоке због недостатка исхране на крају зиме,
  • изок — време појављивања инсеката и оглашавања цврчак,
  • червењ — време црва, гусеница и ларви пчела,
  • зарев — време ревања или рике јелена,
  • сечењ — време најпогодније да се дрвеће сече, јер тада не лучи сокове, да се земља приведе за усеве, што говори и назив
  • березозол — време сече, крчења бреза и претварања њихових пањева и корења у пепео (паљевинска земљорадња),
  • серпењ, жњивен, жетвар — време жетве,
  • гумник, коловоз — време када се летина одвози са њива и жито врше на гумну,
  • гроздобер — време бербе винограда, вересењ, кастричник,
  • паздерник — време млаћења конопље и лана и извлачења влакана за пређу (вресат: млатити, кострика: конопља, поздер: уситњена дрвенаста стабљика конопље),
  • каледар — време кретања обредних поворки у сусрет новом лету,
  • коложег — време паљења ватри за појачање снаге зимског сунца,
  • свадебник — време свадбовања.
Remove ads

Празници

Словенски празници током године[11]:

Јануар: 1-6. Велесови дани, 6. Турица
Фебруар:
Март: 1. Вјуница, 21. Масленица
Април: 22. Лелин дан
Мај: 1. Радуница
Јун: 4. Јарилов дан, 19-24. Русалкина недеља, 21. Купалов дан
Јул: 20. Перунов дан
Август: 7. Дан жетве
Септембар: 8. Ладин дан, 21. Сварогов дан
Октобар: петак између 25. октобра и 1. новембра Мокошин дан
Новембар:
Децембар: 21. Колада

Види још

Референце

Литература

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads