Смиље

Смиље () је вишегодишња зељаста биљка, распрострањена у Медитерану и околним областима. Смиље је популарна биљка услед пријатног мириса (пореклом од етарских уља) и благотворног дејства на систем органа за варење. Ботаничари сврставају смиље (Helichrysum italicum ssp. italicum) у породицу Asteraceae која је заступљена са преко 600 различитих врста. На подручју Средоземља расте самоникло, а заступљено је са две подврсте. Расте на кршевитом подручју, сиромашним песковитим земљиштима или на плитким земљиштима напуштених пољопривредних површина. Одговара му већа количина сунчевог зрачења, које утиче на ароматична својства.^[1]

Смиље
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
, 1794

Народна имена: Жуто смиље,смили, цмиље, златноцвита трава, знељек, ласка камилица, марјетица, снељек.^[2] Ботаничке карактеристике. Смиље је трајна зељаста биљка сивкасте боје од обиља вунастих длака. Стабљика је висока 10-40цм, усправна, неразграната, обрасла дугуљастим листовима, а на врху носи неколико жутих главичастих цвасти. Цвета лети.^[3]

Занимљивости

У народним песмама се смиље помиње као леп и мирисни цвет за кићење девојака и момака („... нит је смиље нити босиље, већ мирише душа девојачка...").

Због лепоте и мириса цвета и деци су давана имена: Смиља, Смиљана или Смиљка.

Још од давнина жене и девојке су сматрале да је цвет смиља користан за кожу и да брише трагове времена са лица. Зато су од цвета у комбинацији са маслиновим уљем правиле смешу. Након што одстоји минимум 6 недеља користиле су за негу коже.^[4]

Литература

• Јован Туцаков: Лечење биљем.
• Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.
• Грбић, М., Марковић, М. (2020): Цвећарство – Перене. Универзитет у Београду. Београд. 978-86-7299-301-1