Снежнице

Снежнице (лат. ) род су малих птица из потпородице тетреба. Род данас чине три врсте са великим бројем описаних подврста,^[1] а све живе у тундрама или хладним брдским подручјима.^[2] Преферирају велике надморске висине и живе на теренима где је присутно расуто камење помешано с травом, на висинама између 1.800 и 3.000 метара.^[3]

Снежнице Временски распон: рани плиоцен до данас PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
Северна снежница ()
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Galliformes
Породица:	Phasianidae
Потпородица:	Tetraoninae
Род:	Lagopus Brisson, 1760
Врсте
3, види текст

Све три врсте су релативно незграпно грађене. Реп је кратак, а полни димофризам је слабо изражен. Најмања од ове три врсте је белорепа снежница, која достиже висину од свега 31—34 центиметра. Мужјаци снежница су у просеку тешки 1.300 грама, док просечна тежина женки износи 840 грама.^[4]

Као и остале врсте из потпородице тетреба, и снежнице преферирају ходање уместо летења, а полетеће само када су у опасности и тај лет је кратког трајања.^[3]

Снежнице су моногамне птице. На пролеће, парови формирају своје територије које потом бране од других птица. Парење се одвија у јулу, а након 21—24 дана инкубације излежу се млади, који су способни за лет већ након 15 дана. Када младе птице наврше три месеца, достижу висину одрасле јединке.^[3]

Етимологија

Име рода изведено је од старогрчких речи (), што значи зец, и (), што значи стопало, а упућује на ноге и прсте оваквих група животиња адаптираних на хладноћу (као што је амерички зец). Специфијска имена и су дуго била погрешно писана и јер се погрешно веровало да завршетак назива рода означава да је он мушког рода. Ипак, старогрчки термин је женског рода, а пошто специфијско име мора да се слаже са именом рода, исправни су називи и .^[5]

Врсте

Живе врсте снежница
Народна и научна имена	Слика	Опис	Распрострањеност и статус
Северна снежница Lagopus lagopus (Linnaeus, 1758)		Лето: мермерне браон боје или црвенкаста са црним репом и белим доњим деловима тела; зима: већина подврста има бело перје, а само је реп црн.	10—20 подврста. Циркумполарна распрострањеност у шумама и мочварама северне Евроазије и Северне Америке. Статус: последња брига.
Алпска снежница (такође и снежна кока) Lagopus muta (Montin, 1781)		Лето: сиви и браон доњи делови тела; зима: бело перје. Разликује се од северне снежнице по станишту — живи на већим надморским висинама и на неплоднијем земљишту.	20—30 подврста. Арктичка и субарктичка Евроазија и Северна Америка, на стеновитим планинским падинама и у тундрама. Статус: последња брига.
Белорепа снежница (такође и белорепи тетреб) Lagopus leucura (Richardson, 1831)		Лето: сивкасто-браон и пегаво; зима: бело перје. Мужјаци препознатљиви по специфичним црвенкастим „крестама” изнад очију. Најмања од свих снежница.	Алпске области изнад границе дрвећа у Северној Америци од Аљаске и западне Канаде до Новог Мексика. Статус: последња брига.

Црвени тетреб (Lagopus lagopus scotica) у националном парку у Северном Јоркширу

Посебна британска подврста северне снежнице, црвени тетреб () некада се сматрала засебном врстом, , али оваква систематика није више прихваћена.^[6]

Фосили

На основу фосила су данас познате само две праисторијске врсте и две палеоподврсте:

• (рани плиоцен, Бугарска? — касни плиоцен)
• (касни плиоцен, Вршец, Бугарска)^[7]
• (плеистоцен, Западна Европа)
• (плеистоцен, Западна Европа)

Галерија

• 
  зими
• 
• 
• 
  Јаја алпске снежнице (Lagopus muta)
• 
  Јаја снежнице