Снизилица
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Снизилица (♭) у музици означава снижење тонова који се налазе испред ње за један полустепен. Именима овако повишених тонова се додаје наставак -ес. Притом се, уколико се тон означава самогласником, е губи и додаје се само -с. На пример цес (снижено це), ес (снижено е), ас (снижено а) итд.


У нотном запису се такође јавља потреба да неки тон буде два пута снижен, и том приликом се користи двострука снизилица, која се пише тесним спајањем две снизилице испред ноте. Тоналитети у чијим предзнацима се јављају ове снизилице нису практични, те се због тога јако ретко налазе ван теорије музике.
Remove ads
Запис
Знак се углавном пише тако да површина ограђена његовим доњим делом означава место тона који се снижава. У оквиру нотног система то је у празнини односно на црти. А ван система је потребно повлачити помоћне линије као што би се то радило и за ноте.
Употреба
Постоје две могуће употребе овог знака:
- Испред кључа или на месту промене тоналитета овај знак означава снижење сваког следећег тона кога он обухвата, до следеће промене тоналитета.
- Унутар такта овај знак означава снижење сваког следећег њиме обухваћеног тона, али само до краја такта.
Музичка нотација | |
Нотни систем | предзнаци • такт • тактица |
Ноте | помоћне линије • тачка • снизилица • повисилица • разрешилица • пауза • лигатура |
Kључеви | виолински • алтовски • бас-кључ |
Remove ads
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads