Социјалистичка држава

Социјалистичка држава (позната и под називом социјалистичка република или радничка држава) је термин који означава републички облик владе темељен на социјалистичком економском систему и једнопартијском политичком систему.. Пошто социјализам заговара интересе радничке класе, према социјалистима, држава која делује у њихову корист може се називати и радничком државом. Остали социјалисти, попут анархо-социјалиста и многих либертерских социјалиста, у називу одбацују појам „држава「, јер верују да држава није потребна за успостављање социјалистичког система и уместо тога говоре о „друштву без државе「 у којој су сви радници и остали грађани способни да самостално делују и одлучују без надзора државе а под окриљем владајуће комунистичке партије.

Државе које су се сматрале или се сматрају социјалистичкима или су у својим уставима имале или имају референце на социјализам.

Марксистички концепт социјалистичке државе

Према марксистима, социјализам је фаза социјалног и економског развоја који ће једног дана да замени капитализам. Уз то, социјалистичка држава је држава која је укинула капитализам и која напредује према комунизму.

Једна од најутицајнијих модерних визија социјалистичке државе била је базирана је на Париској комуни, у којој су радници и сиротиња преузели контролу над Паризом 1871. године. Карл Маркс описао је Париску комуну као прототип револуционарне владе будућности, државу прикладну за еманципацију пролетаријата.^[1]

Марксистичко-лењинистичке или „комунистичке「 државе

Државе, које су у пракси примениле било који облик марксизма, најчешће марксизма-лењинизма, себе су званично сматрале социјалистичким државама. Совјетски Савез је била прва држава која је себе прогласила социјалистичком и то потврдила Уставом из 1936, а затим и 1977. године. Други такав популаран пример је Народна Република Кина, која се прогласила „социјалистичком државом「 у уставу из 1982. године. На Западу су такве државе буквално називане „комунистичким државама「.

„Не-комунистичке「 државе

Неке земље у свом званичном називу или уставу користе термин „социјалистичке「, али у пракси не проводе марксизам или неке његове варијације. Евентуално могу да практицирају неке аспекте социјализма.

Неке земље које себе сматрају „социјалистичким「 у немарксистичком смислу укључују Демократску Социјалистичку Републику Шри Ланку и Велику Социјалистичку Народну Либијску Арапску Џамахирију. Земље које у уставу имају неке немарксистичке референце на социјализам су, међу осталима, Индија^[2] и Португал.^[3]

Критика термина

Постоје групе социјалиста које се противе термину „социјалистичка држава「, а који обележава систем неких држава у одређеном историјском периоду. Троцкисти све досадашње „социјалистичке државе「 обележавају термином „стаљинистичке државе「. Демократски социјалисти, леви комунисти^[4], анархисти и неки троцкисти^[5] сматрају да су тзв. „социјалистичке државе「 заправо биле „земље државног капитализма「 и због тога не могу да се називају „социјалистичкима「.