1936
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1936. је била преступна година.
Догађаји
Јануар
- 20. јануар — Британски краљ Џорџ V умире, а његов најстарији син наслеђује престо као краљ Едвард VIII. Титула Принц од Велса не користи се следеће 22 године.
Фебруар
- 16. фебруар — На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија.
- 26. фебруар — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу „народног возила」, „фолксваген」.
Март
- 7. март — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата.
Април
- 4. април — У Београду, првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и Владе Милана Стојадиновића, у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације Орјуна у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарка Маринковића (1911—1936). У знак сећања на овај догађај, 4. април се обележава као Дан студената Београдског универзитета.
Мај
- 3. мај — Отворене ваздушне линије Београд-Борово-Загреб и Београд-Ниш-Скопље (од 1. јуна Београд-Сарајево-Дубровник).
- 5. мај — Италијанске снаге ушле у Адис Абебу, у којој владају нереди (Хаиле Селасије напустио град три дана раније). Мусолини прогласио крај Другог италијанско-абесинског рата.
- 6. — 7. мај — Kонференција Мале Антанте и Балканског споразума у Београду.
- 9. мај — Формирана Италијанска Источна Африка, од Еритреје, Италијанске Сомалије и тек анектиране Етиопије.
- 9. мај — Генерални штрајк и демонстрације у Солуну, војска и жандармерија пуцале у масу, 12 мртвих.
- 10. мај — Шпански премијер Мануел Азања изабран за председника (до 1939)
- 12. мај — Арапски високи комитет одлучује да се од 15. маја у Палестини неће плаћати порези и прибећи ће се оружаном отпору ако Британци не зауставе усељавање Јевреја, продају имања и ако не оснују законодавно тело.
- 12. мај — Прво путовање линије Супер Чиеф од Чикага до Лос Анђелеса - први воз са дизел вучом и свим вагонима Пулмановим спаваћим колима.
- 12. мај — Јапанци прогласили формално независну Монголску војну владу у кинеској Унутрашњој Монголији (Менгјианг).
- мај - Југославија, која трпи штету због међународних санкција Италији, закључила бартер споразум са Немачком.
- 14. мај — Почео штрајк у Трепчи, завршен споразумом 1. јуна.
- 19. мај — Инаугурација Телавивске луке, пред одушевљеним народом се истоварује цемент са југословенског брода "Четврти" - изграђена је за мање од две године, као алтернатива за арапску луку у Јафи.
- 26. мај — Трагедија у чешком месту Раквице, на школском излету се утопило 31 дете.
- 27. мај — 1. јун — Прво путовање луксузног брода РМС Квин Мари (преко Атлантика јој треба 42 минута дуже него "Нормандији", али у августу ће освојити Плаву траку).
- 28. мај — Алан Тјуринг предао рад у коме је уведен појам Тјурингова машина.
- 29. мај — У шпанском граду Јесте дошло до сукоба између сељака и Цивилне гарде - 18 мртвих, од чега 17 сељака.
- 29. мај — Споразум о окончању штрајка грађевинских радника у Београду, у сукобу штрајкача са жандармима на Пашином брду погинуо један радник.
Јун
- 2. јун — Почетак штрајка лучких радника у Антверпену и ширег социјалног покрета у Белгији, који води споразуму са владом (минимална плата, шест дана плаћеног одсуства, 40-сатна недеља, слобода синдиката).
- 3. јун — У Мађарској забрањена националсоцијалистичка партија, ухапшено више стотина људи.
- 4. јун — Леон Блум је француски премијер, на челу владе Народног фронта (први социјалиста и Јеврејин премијер, 1936-37 и 1938).
- 7/8. јун — Генерални штрајк у Француској: потписани Матињонски споразуми којим се дају извесна права радницима.
- 8. јун — Велика свечаност у Букурешту поводом годишњице власти краља Kарола II; дошло је до пада трибине, велики број мртвих.
- 9. јун — Мусолинијев зет Галеацо Ћано (33) постаје талијански министар иностраних послова (до 1943).
- 9. јун — Шеф никарагванске Националне гарде Анастасио Сомоза Гарциа принудио на оставку председника Сацасу - са и без председничке титуле влада земљом до 1956.
- 11. јун — 4. 7. - Одржана Међународна надреалистичка изложба у Лондону. Салвадор Дали држао предавање 1. јула у ронилачком оделу и замало се угушио. Иначе, раније ове године је урадио слику "Мека конструкција с куваним пасуљем (Слутња Грађанског рата)".
- 13. јун — Пресуде комунистима: Ђуро Халабарец осуђен на смрт за убиство полицајца у Загребу 17. јануара.
- 15. јун — У Естонији експлодирала војна лабораторија, 60 погинулих.
- 16. јун — Kод Будимпеште се преврнуо сплав са пијаним трамвајџијама - 17 мртвих.
- 17. јун — Уједињене све полицијске снаге у Трећем рајху, на њихово чело постављен Хајнрих Химлер.
- 17. јун — Андре Жид стиже у Москву - путовање СССР-ом води његовом одбацивању комунизма у књизи Ретоур де л' У.Р.С.С., објављеној у новембру.
- 19. јун — Тотално помрачење Сунца, у Југославији прекривено од 75% диска у Словенији до преко 90% у Македонији.
- 26. јун — Белведерске демонстрације на Цетињу, протест због убиства београдских студената и комуниста, у окршају са жандармеријом има и мртвих.
- 26. јун — "Орнасовац" Слободан Недељковић осуђен на пет година и месец дана за убиство Жарка Мариновића и рањавање још двојице студената 4. априла.
- 27. јун — Несрећа аутобуса код Вршца, изгорело шест путника.
- 30. јун — Етиопски цар Хаиле Селасије говори пред Друштвом народа: "Данас смо ми, сутра ћете бити ви". Италијански новинари звиждали током говора.
- 30. јун — Поплава у Загребу: након провале облака и туче, надошли потоци са Загребачке горе.
Јул
- 17. јул — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат.
Август
- 1. август — Почеле XI Летње олимпијске игре, у Берлину.
- 4. август — Премијер Грчке Јоанис Метаксас је суспендовао парламент и устав и успоставио Четвртоавгустовски режим.
- 10. август до 26. август — одржан је шаховски турнир у Нотингему, Енглеска. Победник турнира је био Михаил Ботвиник.
- 19. август — Велика чистка у Совјетском Савезу (1936.-1938-) Након убиства Сергеја Кирова од стране Леонида Николајева 1934. године, Јосиф Стаљин је покренуо серију монтираних суђења познатих као Московска суђења како би уклонио осумњичене дисиденте Комунистичке партије Совјетског Савеза.[1]
Септембар
- 3. септембар — Судије у Kраљевини Југославији стичу сталност и непокретност, након петогодишњег рока од устава из 1931.
- 3. септембар — Битка за Талаверу де ла Реина је скупа победа националиста, који су се примакли Мадриду.
- 4. септембар — Францисцо Ларго Кабалеро је нови шпански премијер и министар рата (до маја 1937).
- 4 - 5. септембар — Берyл Маркхам је прва жена која је прелетела Атлантик са истока на запад.
- 5. септембар — Националисти заузели Ирун у Баскији, чиме су републиканци у северним провинцијама одсечени од Француске.
- 6. септембар — Земљотрес код Сенте.
- 8. септембар — У лисабонској луци се побуниле посаде два ратна брода против Салазарове диктатуре и за шпанску републику, онеспособљени гранатирањем.
- 8 — 14. септембар — Осми партијски митинг нациста у Нирнбергу, "Митинг части", јер је Немачкој "враћена част" Ремилитаризацијом Рајнланда; као следећи циљеви се истичу повратак колонија и Четворогодишњи план (наоружавање и самодовољност).
- 9. септембар — Јалови Франко-сиријски уговор о независности за три године (Французи га нису ратификовали).
- 9. септембар — У Лондону основан Kомитет неинтервенције у Шпанији (без ефекта).
- 12. септембар — Окончана Битка за Мајорку - републиканци бачени назад у море, почиње Италијанска окупација Мајорке (до 1939).
- 14. септембар — "Московско злато": почиње извлачење 510 тона злата, 72,6% резерви Банке Шпаније, које ће бити послано у Совјетски Савез (бродови из Kартахене кренули 25. 10. за Одесу).
- 18. септембар — Југословенско-румунска конвенција о градњи моста између Kладова и Турн Северина и одговарајуће пруге од Kучева.
- 21. септембар — Националисти заузели Макуеду, 80 км од Мадрида и 45 од Толеда.
- 22. септембар — Голман БСK Фрањо Гласер осуђен на две године строгог затвора, јер је левог бека подмлатка, који није знао пливати, гурнуо у воду на савском купалишту.
- 23. септембар — Народни посланик среза жупског Богдан Милинчић устрељен код Александровца - умире сутрадан.
- 25. септембар — Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова у Југославији - сељацима опроштена половина дугова од пре априла 1932. (када је донесен Закон о заштити земљорадника), а остатак да се врати током 12 година.
- 25. септембар — Француска влада девалвира франак за 25 до 33%, што наредних дана повлачи девалвације и неких других европских валута.
- 26. септембар — Николај Јежов нови народни комесар унутрашњих дела СССР, уместо Јагоде (до 1938, Јежовшчина).
- 27. септембар — Опсада Алказара у Толеду окончана доласком националистичких снага - односе важну симболичну победу, али су скренули од Мадрида.
- 29. септембар — Битка код рта Еспартел је одлучујућа поморска победа шпанских националиста, којим је пробијена републиканска блокада у Гибралтарском мореузу.
- 30. септембар — Воз упао у снег код Малована на прузи Загреб-Сплит, на Јадрану је олуја.
- септембар/октобар - Ситон-Вотсонов меморандум о уставном, економском и националном проблему Југославије.
Октобар
- 11. октобар — Основана корпорација „Уралвагонзавод「
Новембар
- 25. новембар — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења комунизма.
Децембар
- 10. децембар — Британски краљ Едвард VIII потписује документе којима потврђује своју абдикацију, у присуству своја три брата, војводе од Јорка, војводе од Глостера и војводе од Кента.
- 11. децембар — Британски парламент доноси Закон о проглашењу абдикације Његовог Величанства из 1936. године у име Уједињеног Краљевства, Аустралије, Новог Зеланда и Јужне Африке. Краљ извршава свој последњи чин суверена давањем Краљевске сагласности на закон, а његов брат принц Алберт, војвода од Јорка, постаје краљ, владајући под именом Џорџ VI.
- 12. децембар — Маршал Џанг Сјуељанг је ухапсио кинеског генералисимуса Чанг Кај Шека.
- Википедија:Непознат датум — Основан Београдски зоолошки врт.
Remove ads
Рођења
Јануар
- 1. јануар — Вили Вајт, америчка атлетичарка (прем. 2007)
- 2. јануар — Милан Вукелић, српски фудбалер (прем. 2012)
- 8. јануар — Божидар Шујица, српски песник
- 19. јануар — Махмут Бакали, друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Косова (прем. 2006)
- 22. јануар — Предраг Живковић Тозовац, српски певач (прем. 2021)
- 28. јануар — Алан Алда, амерички глумац, редитељ, сценариста, продуцент, комичар и писац
Фебруар
- 3. фебруар — Светислав Вуковић, српски радијски и ТВ водитељ, новинар и текстописац (прем. 2019)
- 11. фебруар — Берт Рејнолдс, амерички глумац, редитељ и продуцент (прем. 2018)
- 12. фебруар — Џо Дон Бејкер, амерички глумац (прем. 2025)
- 16. фебруар — Фернандо Соланас, аргентински редитељ, сценариста и политичар (прем. 2020)
- 17. фебруар — Џим Браун, амерички глумац и играч америчког фудбала (прем. 2023)
- 19. фебруар — Фредерик Зајдел, амерички песник
Март
- 5. март — Дин Стоквел, амерички глумац (прем. 2021)
- 5. март — Канан Банана, методистички свештеник и први председник Зимбабвеа (прем. 2003)
- 10. март — Сеп Блатер, швајцарски фудбалски функционер, 8. председник ФИФА
- 18. март — Фредерик Вилем де Клерк, јужноафрички политичар, председник (1989—1994) и добитник Нобелове награде за мир 1993. године (прем. 2021)
- 19. март — Урзула Андрес, швајцарска глумица и модел
- 20. март — Ли Пери, јамајкански реге музичар и музички продуцент (прем. 2021)
- 28. март — Марио Варгас Љоса, перуански књижевник, новинар, есејиста и политичар, добитник Нобелове награде за књижевност (2010) (прем. 2025)
Април
- 9. април — Валери Соланас, америчка књижевница и феминисткиња, позната по покушају убиства Ендија Ворхола († 1988)
- 9. април — Љубомир Ћипранић, српски глумац (прем. 2010)
- 15. април — Ремон Пулидор, француски бициклиста (прем. 2019)
- 16. април — Шабан Бајрамовић, српски певач, познат као Краљ ромске музике (прем. 2008)
- 21. април — Василија Радојчић, српска певачица (прем. 2011)
- 23. април — Рој Орбисон, амерички музичар (прем. 1988)
- 24. април — Акваси Африфа, гански политичар (прем. 1979)
- 28. април — Борислав Боро Алексић, српски графичар, сликар и ликовни педагог
- 29. април — Зубин Мехта, индијски диригент
Мај
- 2. мај — Норма Алеандро, аргентинска глумица
- 3. мај — Младен Недељковић Млађа, српски глумац (прем. 2005)
- 7. мај — Иван Јагодић, српски глумац (прем. 2010)
- 9. мај — Алберт Фини, енглески глумац (прем. 2019)
- 9. мај — Гленда Џексон, енглеска глумица и политичарка (прем. 2023)
- 17. мај — Денис Хопер, амерички глумац, редитељ, сценариста, фотограф и уметник (прем. 2010)
- 27. мај — Иво Брешан, хрватски књижевник, драматург и сценариста (прем. 2017)
- 27. мај — Сенка Велетанлић, српска певачица и глумица
- 27. мај — Луј Госет Млађи, амерички глумац (прем. 2024)
Јун
- 1. јун — Беким Фехмију, југословенски глумац (прем. 2010)
- 4. јун — Брус Дерн, амерички глумац
- 17. јун — Кен Лоуч, енглески редитељ и сценариста
- 22. јун — Крис Кристоферсон, амерички музичар и глумац (прем. 2024)
Јул
- 8. јул — Габи Новак, хрватска певачица (прем. 2025)
- 15. јул — Џорџ Војнович, амерички политичар и сенатор (прем. 2016)
- 30. јул — Бади Гај, амерички блуз музичар
Август
- 1. август — Ив Сен Лоран, француски модни дизајнер (прем. 2008)
- 4. август — Миленко Матицки, српски новинар и књижевник (прем. 2001)
- 5. август — Џон Саксон, амерички глумац (прем. 2020)
- 6. август — Дражан Јерковић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2008)
- 18. август — Роберт Редфорд, амерички глумац, редитељ и продуцент (прем. 2025)
- 20. август — Алис и Елен Кеслер, немачке близнакиње певачице, плесачице и глумице
- 21. август — Вилт Чејмберлен, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 1999)
- 22. август — Добрица Ерић, српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. (прем. 2019)
- 26. август — Бенедикт Андерсон, професор на Корнел универзитету, писац националистичке литературе
- 29. август — Џон Макејн, амерички политичар и сенатор (прем. 2018)
Септембар
- 7. септембар — Бади Холи, амерички музичар (прем. 1959)
- 14. септембар — Волтер Кениг, амерички глумац и сценариста
- 20. септембар — Божидар Смиљанић, хрватски глумац и писац (прем. 2018)
- 24. септембар — Џим Хенсон, амерички луткарски уметник, сценариста, режисер и продуцент (прем. 1990)
- 29. септембар — Силвио Берлускони, италијански бизнисмен и политичар (прем. 2023)
Октобар
- 3. октобар — Стив Рајх, амерички композитор
- 6. октобар — Бети Јурковић, хрватска певачица
- 9. октобар — Јелена Генчић, српска рукометашица, тенисерка и тениска тренеркиња (прем. 2013)
- 17. октобар — Хазем ел Беблави, египатски политичар, премијер Египта (2013—2014)
- 19. октобар — Тони Ло Бјанко, амерички глумац (прем. 2024)
- 24. октобар — Бил Вајман, енглески музичар, басиста групе
Новембар
- 3. новембар — Рој Емерсон, аустралијски тенисер
- 5. новембар — Уве Зелер, немачки фудбалер (прем. 2022)
- 9. новембар — Михаил Таљ, совјетски и летонски шахиста (прем. 1992)
- 19. новембар — Љубиша Самарџић, српски глумац, редитељ и продуцент (прем. 2017)
- 23. новембар — Драгослав Лазић, српски редитељ и сценариста (прем. 2024)
Децембар
- 1. децембар — Фрањо Јурчец, хрватски глумац
- 6. децембар — Петер Биргер, немачки теоретичар књижевности
- 8. децембар — Дејвид Карадин, амерички глумац, редитељ и продуцент (прем. 2009)
- 15. децембар — Ирена Просен, словеначка глумица
- 22. децембар — Хектор Елизондо, амерички глумац
- 22. децембар — Бранислав Михајловић, српски фудбалер (прем. 1991)
- 23. децембар — Фредерик Форест, амерички глумац (прем. 2023)
- 28. децембар — Александар Ђокић, српски архитекта (прем. 2002)
- 29. децембар — Мери Тајлер Мур, америчка глумица (прем. 2017)
Remove ads
Смрти
Јануар
- 18. јануар — Радјард Киплинг, енглески књижевник
- 20. јануар — Џорџ V, британски краљ
- 23. јануар — Теодор Тарановски, руски историчар и правник.
Фебруар
- 26. фебруар — Такахаши Корекијо, јапански политичар
- 26. фебруар — Саито Макото, јапански адмирал
- 27. фебруар — Иван Павлов, руски психолог
- 28. фебруар — Шарл Никол, француски бактериолог
Март
- 11. март — Дејвид Бити, британски адмирал
- 18. март — Елефтериос Венизелос, грчки политичар
- 21. март — Александар Глазунов, руски композитор
Април
- 4. април — Жарко Мариновић, студент права и члан КПЈ (*1911)
- 8. април — Роберт Барањ, аустријски лекар
- 28. април — Фуад I, египатски краљ
Мај
- 8. мај — Освалд Шпенглер, немачки филозоф
Јун
- 18. јун — Максим Горки, руски књижевник
- 28. јун — Александар Беркман, руски анархиста
Јул
- 24. јул — Георг Михаелис, немачки политичар
Август
- 1. август — Луј Блерио, француски пилот и конструктор авиона
- 15. август — Грација Делада, италијанска књижевница
- 19. август — Федерико Гарсија Лорка, шпански књижевник
- 25. август — Лав Камењев, совјетски политичар
- 25. август — Григориј Зиновјев, совјетски политичар
Септембар
- 16. септембар — Карл Буреш, аустријски политичар. (* 1878)
Октобар
- 6. октобар — Ђула Гембеш, мађарски политичар
Новембар
- 20. новембар — Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста. (* 1896)
- 20. новембар — Хозе Антонио Примо де Ривера, шпански политичар
Децембар
- 10. децембар — Луиђи Пирандело, италијански књижевник
- 27. децембар — Ханс фон Сект, немачки генерал
Нобелове награде
- Физика — Виктор Франц Хес и Карл Дејвид Андерсон
- Хемија — Петрус Јозефус Вилхелмус Деби
- Медицина — Сер Хенри Халет Дејл и Ото Леви
- Књижевност — Јуџин О』Нил
- Мир — Карлос Сааведра Ламас (Аргентина)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
- Rappaport, Helen (1999). Joseph Stalin: a biographical companion. ABC-CLIO biographical companions. Santa Barbara, Calif: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-084-0.
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads