Социјално-здравствено веће

Социјално-здравствено веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1974. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.

Састав

Социјално-здравствено веће је имало 120 посланика. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.^[1] Право да буде биран за члана Социјално-здравственог већа имао је сваки радни човек или члан органа управљања радне организације односно радне заједнице у одговарајућој области рада, члан органа управљања удружења радних организација и функционер синдиката у одговарајућој области рада. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.^[2]

Надлежности

Послове из надлежности Савезне скупштине СФРЈ вршило је Савезно веће (као веће делегата грађана у општинама и републикама) заједно са другим надлежним већем (као већем делегата радних људи у радним заједницама). Савезно веће је равноправно са Социјално-здравственим већем: претресало питања од интереса за радне заједнице из области здравства, социјалног осигурања и других области социјалне политике, као и друга питања из тих области; доносило законе и друге акте у тим областима.^[3]

Председници већа

Председници Социјално-здравственог већа већа 1963—1974.
назив скупштине	сазив	број	име и презиме	почетак мандата	крај мандата	напомена	реф
Савезна скупштина 1963—1974.	5 сазив 1963—1958.	1	Олга Врабич (1916—2001)	29. јун 1963.	17. мај 1965.		[4]
				17. мај 1965.	16. мај 1967.		[5]
		2	Ико Мирковић (1918—2002)	16. мај 1967.	15. мај 1969.		[6]
	6 сазив 1969—1974.	3	Љубиша Поповић (1925—)	15. мај 1969.	16. мај 1974.		[7]

Види још

• Савезно веће
• Привредно веће
• Просветно-културно веће
• Организационо-политичко веће