Скупштина СФРЈ

Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (мак. Собрание на Социјалистичка Федеративна Република Југославија, словен. ) или Савезна скупштина (мак. Сојузното собрание, словен. ) је била највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, од 1945. до 1992. године.

Скупштина СФРЈ
Застава СФР Југославије
законодавно тело
Статус	укинуто
Седиште	Трг Маркса и Енгелса 13[а] Београд, СФР Југославија
Дужина мандата	четири године
Функција	скупштина
Основано	29. новембар 1945. (дефакто)[б] 31. јануар 1945. (дејуре)[в]
Први званичник	Иван Рибар[г]
Последњи званичник	Слободан Глигоријевић
Укинуто	27. април 1992. (дејуре)[д] 11. јун 1992. (дефакто)[ђ]
Наслеђе	Савезна Скупштина СРЈ

Заседање савезне народне скупштине 27. октобра 1958.

Формирана је новембра 1945. године, после избора за Уставотворну скупштину. До тада је улогу скупштине вршило Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), које је 10. август 1945. променило назив у Привремена народна скупштина Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ). Током свог постојања, скупштина је неколико пута мењала састав и називе, тако да се звала:

• Уставотворна скупштина (мак. Уставотворно собрание, словен. ), новембар 1945 — јануар 1946. / дводомна: Савезна скупштина и Скупштина народа.
• Народна скупштина Федеративне Народне Републике Југославије (мак. Национално собрание на Федеративна Народна Република Југославија, словен. ), јануар 1946 — јануар 1953. / дводомна: Савезно веће и Веће народа.
• Савезна народна скупштина (мак. Сојузно национално собрание, словен. ), јануар 1953 — април 1963. / дводомна: Савезно веће и Веће произвођача.
• Савезна скупштина (мак. Сојузното собрание, словен. ), април 1963 — фебруар 1974. / петодомна: Савезно веће (до 1968, од кад је општенадлежно веће било Веће народа), Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће.
• Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (мак. Собрание на Социјалистичка Федеративна Република Југославија, словен. ), фебруар 1974 — април 1992. / дводомна: Савезно веће и Веће република и покрајина.

Средиште Скупштине СФРЈ налазило се у Београду у згради данашњег Дома Народне скупштине Републике Србије у Булевару Револуције (данас Булевар краља Александра).

Сазиви скупштина

сазив	избори	период		назив	број домова
/	/	27. новембар 1942.	10. август 1945.	Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије	једнодомна
		10. август 1945.	26. октобар 1945.	Привремена народна скупштина ДФЈ
1	11. новембар 1945.	29. новембар 1945.	31. јануар 1946.	Уставотворна скупштина ДФЈ	дводомна
		31. јануар 1946.	24. април 1950.	Народна скупштина ФНРЈ
2	26. март 1950.	24. април 1950.	24. децембар 1953.
3	22—24. новембар 1953.	24. децембар 1953.	17. април 1958.	Савезна народна скупштина ФНРЈ
4	23. март 1958.	17. април 1958.	29. јун 1963.[е]
5	3. и 16. јун 1963.	29. јун 1963.	16. мај 1965.	Савезна скупштина СФРЈ	петодомна
	4. и 18. април 1965.	17. мај 1965.	16. мај 1967.
	9. и 23. април 1967.	16. мај 1967.	16. мај 1969.
6	9. и 14. април 1969.	16. мај 1969.	15. мај 1974.[ж]
7	22—29. април 1974. и 10. мај 1974.	15. мај 1974.	15. мај 1978.	Скупштина СФРЈ	дводомна
8	12—21. април 1978. и 10. мај 1978.	15. мај 1978.	15. мај 1982.
9	13—21. април 1982. и 10. мај 1982.	15. мај 1982.	15. мај 1986.
10	април—мај 1986.	15. мај 1986.	11. јун 1992.

Председници скупштина

назив	сазив	број	име и презиме	почетак мандата	крај мандата	напомена
АВНОЈ 1942—1945.	—	—	Иван Рибар	27. новембар 1942.	10. август 1945.	У функцији председника као председник Председништва Привремене скупштине, Председништва Уставотворне скупштине и Президијума Народне скупштине
Привремена скупштина 1945.				10. август 1945.	29. новембар 1945.
Уставотворна скупштина 1945—1946.				29. новембар 1945.	31. јануар 1946.
Народна скупштина 1946—1953.	1 сазив 1945—1950.			31. јануар 1946.	24. април 1950.
	2 сазив 1950—1953.			24. април 1950.	24. децембар 1953.
Савезна народна скупштина 1953—1963.	3 сазив 1953—1958.	1	Милован Ђилас	24. децембар 1953.	13. јануар 1954.	поднео оставку
		2	Моша Пијаде	29. јануар 1954.	15. март 1957.	умро на функцији
		3	Петар Стамболић	26. март 1957.	17. април 1958.
	4 сазив 1958—1963.			17. април 1958.	29. јун 1963.
Савезна скупштина 1963—1974.	5 сазив 1963—1969.	5	Едвард Кардељ	29. јун 1963.	16. мај 1967.
		6	Милентије Поповић	16. мај 1967.	16. мај 1969.
	6 сазив 1969—1974.			16. мај 1969.	8. мај 1971.	умро на функцији
		—	Јосип Ђерђа	8. мај 1971.	29. јул 1971.	в.д. као потпредседник
		7	Мијалко Тодоровић	29. јул 1971.	15. мај 1974.
Скупштина СФРЈ 1974—1992.	7 сазив 1974—1978.	8	Киро Глигоров	15. мај 1974.	15. мај 1978.
	8 сазив 1978—1982.	9	Драгослав Марковић	15. мај 1978.	16. мај 1982.
	9 сазив 1982—1986.	10	Раиф Диздаревић	16. мај 1982.	13. мај 1983.	СР БиХ
		11	Војислав Срзентић	13. мај 1983.	15. мај 1984.	СР Црна Гора
		12	Душан Алимпић	15. мај 1984.	15. мај 1985.	САП Војводина
		13	Иљаз Куртеши	15. мај 1985.	15. мај 1986.	САП Косово
	10 сазив 1986—1992.	14	Иво Врндечић	15. мај 1986.	15. мај 1987.	СР Хрватска
		15	Марјан Рожич	15. мај 1987.	15. мај 1988.	СР Словенија
		16	Душан Поповски	15. мај 1988.	15. мај 1989.	СР Македонија
		17	Слободан Глигоријевић	15. мај 1989.	11. јун 1992.	СР Србија

Напомене

1. Данас Трг Николе Пашића
2. Конституисање Уставотворне скупштине ДФЈ након избора одржаних 11. новембра 1945.
3. Усвајањем Устава ФНРЈ конституисана је Народна скупштина ФНРЈ
4. Председник по функцији председника Президијума Народне скупштине
5. Доношењем Устава Савезне Републике Југославије званично је престала да постоји СФРЈ, а уместо Скупштине СФРЈ установљена је Савезна скупштина СРЈ
6. Престала је да постоји конституисањем Савезне скупштине СРЈ након избора одржаних 31. маја 1992.
7. Мандат Савезне народне скупштине истицао је 17. априла 1962, али је 7. априла 1962. продужен за годину дана
8. Мандат Скупштине истицао је 16. маја 1973, али је 30. марта 1973. продужен за годину дана