Специјални резерват природе Ковиљско-петроварадински рит

Ковиљско-петроварадински рит је специјални резерват природе на територији Војводине у оквиру општина Нови Сад, Петроварадин, Сремски Карловци, Инђија и Тител. Резерват је ритски комплекс дуж Дунава и простире се на 4.840 хектара. Под заштитом је државе од 1998. године^[1] као природно добро од изузетног значаја и сврстан је у прву категорију заштите.

Специјални резерват природе Ковиљско-петроварадински рит
IUCN категорија IV (заштићено станиште)
Ковиљско-петроварадински рит
Мјесто	Србија
Најближи град	Нови Сад
Координате	45° 12′ 00″ N 20° 00′ 00″ E
Површина	4.840
Основано	1998. година
Управљачко тијело	Србија

Одлике

Ковиљско-Петроварадински рит представља комплекс барско-мочварних и шумских екосистема на плавном подручју средњег тока Дунава. Налази се и југоисточној Бачкој и делимично у Срему на алувијалној равни и делимично лесној тераси леве (1.231-1.250 тока) и десне (1.245-1.251 ) обале Дунава, поред насеља Ковиљ и Петроварадин. Левом обалом се протеже од Новога Сада до насеља Гардиновци, а десном од Петроварадина до Сремских Карловаца.^[2]

Карактеристике које овај рит чине значајним су очуваност и разноврсност хидрографских облика ритова (аде, рукавци, меандри, мртваје), биљних заједница ритова (ритске шуме испресецане барама, мочварама, ливадама и тршћацима) и посебно разноврсност и богатство фауне, нарочито птица мочварица.^[2][3]

Плавна подручја око Дунава су у прошлости била много распрострањенија. У последњих 100 година око 80% оваквих подручја је нестало, углавном услед прављења одбране од поплава и исушивања у пољопривредне сврхе.^[4] Ипак, и даље постоји око 70 места на току Дунава кроз Србију,^[4] која представљају важна станишта за бројне биљне и животињске заједнице, од којих су најважнији Ковиљско-Петроварадински рит и СРП Горње Подунавље око Апатина, најпространији остаци некадашњих великих и непроходних ритова.

Биљни и животињски свет

Део аутохтоне шуме рита

Резерват је посебно значајан због великог броја птица које се могу пронаћи у њему: 172 врсте птица (више од 60% миграторних врста) од чега 103 врсте са статусом природне реткости.^[3] Посебан међународни значај овом простору дају две врсте птица: црна рода () са процењених 8-10 гнездећих парова и орао белорепан () са два пара.^[5] Остале регистроване ретке и угрожене врсте птица су: црна луња (), орао осичар (), зелена жуна (), жути вољић (), гак (), црвенокљуни лабуд, велика бела чапља (), мала бела чапља ()...^{[6] [7]}

Рит је природно мрестилиште за штуку, кечигу и шарана, а у њему се може наћи укупно 46 врста риба.^[2][8]

Природно плавне шуме резервата чине врба (бела и бадемаста), топола (бела и црна) и јасен. Велики део рита чине плантаже тополе, чак и режиму првог степена заштите. У риту се налазе и значајне угрожене и ретке врста биљака: бели и жути локвањ, плава линцура, ребратица (), водени орашак (), четворолисна детелина, мочварни каћунак ().^[3][8]

Заштита

Плантаже тополе у риту

У резервату је на снази тростепени систем заштите: под режимом првог степена заштите је 509 хектара (10,5%), режим другог степена заштите чини 2082 хектара (43%) и трећи степен 2249 хектара (46,5%).^[9] По МУЗП () класификацији рит спада у категорију - Станишта и друга управљива подручја (енгл. ).^[3]

Ковиљско-петроварадински рит је 1989. године проглашен за међународно значајно станиште птица (). 2004. године је уврштен у списак заштићених подручја зависних од воде и значајних за басен Дунава (), 2005. постаје станиште (међународно значајно биљно подручје) и налази се на списку потенцијалних влажних подручја за упис на листу Рамсарске конвенције.^[10]

подручје заузима 5500 хектара и поред СРП-а обухвата и Крчединску и Лочку аду. За миграцију птица посебно је важна Крчединска ада са очуваним плавним пашњацима и депресијама.^[6]

Плантаже шумских култура заузимају чак 55,6% резервата,^[2] што чини један од највећих притисака на резерват.

• 
• 
•