Петроварадин

Петроварадин (мађ. , , лат. / дословно Петровград) је градско насеље у саставу Града Новог Сада у Јужнобачком округу и некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део грађевинског подручја Новог Сада. Према попису из 2022. године у Петроварадину је било 15.621 становника (према попису из 2011. било је 14.810)^[1].

Петроварадин
Панорама Петроварадинског градића
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Становништво
— 2022.	15.621
— густина	544/
Географске карактеристике
Координате	45° 14′ 38″ С; 19° 52′ 52″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	85
Површина	27,2 2
Петроварадин Петроварадин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21131 21132 21133
Позивни број	021
Регистарска ознака

Географија

Историјско језгро Петроварадина налази се на десној обали Дунава, а настало је уз истоимену тврђаву. Поред Петроварадинске тврђаве, Подграђа, Старог мајура и Новог мајура, у саставу насеља и месне заједнице Петроварадин налазе се још неки изграђени локалитети попут Алибеговца, Карагаче, Мишелука, Рибњака, Транџамента, итд.

Суседна насеља су: Сремска Каменица на југозападу, Буковац на југу, Сремски Карловци на југоистоку, Ковиљ на истоку, Шангај на северу и Подбара, Стари град и Лиман на западу.

Кроз насеље пролазе међународни пут и железничка пруга, који повезују средњу са југоисточном Европом, а туда такође пролазе и путеви од транзитног значаја Нови Сад — Рума и Нови Сад — Беочин — Илок. Овде се налази Железничка станица Петроварадин.

Са бачком обалом Дунава Петроварадин је повезан са три моста (Мостом слободе, Варадинским мостом и Жежељевим мостом), а у току је изградња и четвртог моста, који би Петроварадин повезивао са месном заједницом Шангај.

Природне карактеристике

Атар насеља заузима површину од 2.592 хектара. У рељефу се издвајају три морфолошке целине: Фрушка гора, лесна зараван и алувијална раван Дунава. Огранак фрушкогорске планине завршава се Петроварадинском стеном на којој се налази Тврђава. Према Сремској Каменици је клизна зона звана Транџамент, а према Сремским Карловцима Пуцкарош.

Лесна зараван има највећу ширину, преко два километра, јужно од града на подручју Мишелука и Алибеговца, док се према Карловцима сасвим сужава и код Текија пружа у виду уске траке. Алувијална раван јавља се поред Дунава у виду фрагмената. Кроз Петроварадин пролазе два потока, Роков и Буковички, поред неколико мањих, а постоје и баре и мочваре.

Дунав овде прави велики меандар око тврђавске стене и ту се његова ширина смањује на 300 метара, која је и најмања на јужном делу Паноније.

Демографија

У насељу Петроварадин живи 11267 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 4832 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Број житеља Петроварадина стално расте у новијој историји, што је последица досељавања, једно време и природног прираштаја, јачања привреде, а пре свега близине великог града. Већина житеља Петроварадина ради у Новом Саду. Број дневних миграната 1991. године износио је 2.270 колико је људи свакодневно одлазило на посао у Нови Сад. Осим тога, у Нови Сад свакодневно одлазе ученици средњих школа и студенти.

По попису из 1991. године, Петроварадин као град имао је 11.285 становника, тај број се касније повећао захваљујући највише досељеницима из западних крајева бивше Југославије. 2022. Петроварадин је имао 15.621 становника, од којих су већину чинили Срби са бројним националним мањинама.^{[тражи се извор]}

Демографија[2] Година Становника 1948. 5.719 1953. 6.428 1961. 8.408 1971. 10.477 1981. 10.338 1991. 11.285 11.004 2002. 13.973 14.318 2011. 14.810 2022. 15.621

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			9.708	69,47%
Хрвати			1.364	9,76%
Југословени			779	5,57%
Мађари			396	2,83%
Црногорци			228	1,63%
Русини			141	1,00%
Словаци			92	0,65%
Македонци			47	0,33%
Украјинци			41	0,29%
Муслимани			39	0,27%
Горанци			35	0,25%
Роми			34	0,24%
Румуни			30	0,21%
Албанци			30	0,21%
Словенци			27	0,19%
Буњевци			22	0,15%
Немци			21	0,15%
Руси			18	0,12%
Чеси			6	0,04%
Бугари			6	0,04%
Бошњаци			2	0,01%
Власи			1	0,00%
непознато			113	0,80%

Становништво према полу и старости^[4]

м ж ? 27       31 80+ 73       121 75—79 115       204 70—74 216       301 65—69 325       336 60—64 373       375 55—59 345       368 50—54 596       601 45—49 600       736 40—44 469       521 35—39 490       480 30—34 466       486 25—29 558       518 20—24 545       575 15—19 493       472 10—14 408       399 5—9 362       352 0—4 307       329 Просек : 37,6 39,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.029	2.325	2.879	3.546	3.711	3.901	4.832

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	894	1.199	1.026	1.199	356	114	30	9	2	3	2,89

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	5.691	1.854	3.389	221	224	3
Женски	6.125	1.457	3.427	875	358	8
УКУПНО	11.816	3.311	6.816	1.096	582	11

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.677	83	9	14	635
Женски	2.324	48	4	3	408
Укупно	5.001	131	13	17	1.043
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	54	256	533	85	278
Женски	19	55	542	112	96
Укупно	73	311	1.075	197	374
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	46	119	200	81	78
Женски	84	132	106	207	315
Укупно	130	251	306	288	393
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	149	0	0	57
Женски	152	6	0	35
Укупно	301	6	0	92

Историја

Главни чланци: Петроварадинска тврђава и Историја Новог Сада

Петроварадинска тврђава

Градски музеј

Историја Петроварадина је непосредно повезана са историјом Петроварадинске тврђаве, као и са историјом Новог Сада и оближњих Сремских Карловаца. Током 18. века, за време хабзбуршке власти, Петроварадин је постао седиште Петроварадинске регименте, а почевши од 1783. године у овом месту се налазило седиште генералне команде за читаву сремско-славонску границу.

У Петроварадину је рођен Фрањо Штефановић, композитор прве опере за децу у историји.^[5]

Делови Петроварадина

Главни чланак: Градске четврти Новог Сада

• Алибеговац
• Буковачки плато
• Везирац
• Дунавац
• Занош
• Карагача
• Мишелук
• Нови мајур
• Петроварадинска ада
• Петроварадинска тврђава
• Подграђе (стари део)
• Пуцкарош
• Радна зона исток
• Рибњак
• Садови
• Стари Мајур
• Текије
• Транџамент
• Ширине
• Широка Долина

Установе и објекти

Петроварадинска тврђава зими

На Петроварадинској тврђави налазе се Музеј града Новог Сада, Академија уметности и Опсерваторија. У Подграђу постоји Војномедицински центар Нови Сад, Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине и Самостан светог Јурја. Јужно од тврђаве лоцирана је Касарна Транџамент. На Мишелуку је 2021. године изграђена Ковид болница, која је 2023. године променила намену у смислу да се посвећује пацијентима на дијализи, док се на Транџаменту налази објекат Радио Телевизије Војводине.

Школе у Петроварадину

У Петроварадину се налази Основна школа „Јован Дучић“ у Прерадовићевој улици, број 6. Састоји се из два објекта, тзв. велике школе у Прерадовићевој 6 и тзв. мале школе у Малиновој 2а.

Привреда

У Петроварадину је лоцирана новосадска Радна зона исток, са предузећем "Победа".

Пијаца у Петроварадину

Петроварадинска пијаца се налази између Прерадовићеве улице и улице Рачког. Пијаца је потпуно уређена и налази се у систему предузећа „Тржница“ Нови Сад.

Туризам

Петроварадинска тврђава и Подграђе представљају значајне туристичке дестинације. На тврђави се једном годишње одржава музички фестивал Егзит. У Подграђу се, поред старих зграда, издваја Београдска капија. На петроварадинској обали Дунава налази се Официрска плажа.

Сакрални објекти у Петроварадину

У Петроварадину постоје следећи сакрални објекти:

• Храм Свете Петке
• Црква светог апостола Павла
• Црква светог Илије у Петроварадину
• Црква светог Варнаве
• Самостан Светог Јурја
• Црква снежне Госпе на Текијама
• Црква Узвишења Светог Крижа
• Црква светог Рока и калварија
• Црква Покрова Пресвете Богородице

Гробља у Петроварадину

У Петроварадину се налазе следећа гробља:

• Старо војничко гробље на Транџаменту
• Старо католичко гробље на Транџаменту
• Ново петроварадинско гробље
• Мајурско гробље

Спорт

Мишелук је познат као место одржавања ауто-мото трке за Велику награду Новог Сада.

Даљи развој насеља

Ширење изграђених зона у Петроварадину планирано је на простору Мишелука, где су у фебруару 2023. године почели радови на изградњи нових девет улица, недалеко од нове болнице. Најпре ће се одвијати радови на канализационој и водоводној мрежи на овом простору, а планирано је и уређење зеленила и постављање јавне расвете. Са планираном изградњом нових стамбених објеката на Мишелуку, за очекивати је и да ће се број становника Петроварадина повећавати.

Галерија

• 
  Главна улица и подграђе Петроварадинске тврђаве
• 
  Главна улица и подграђе Петроварадинске тврђаве
• 
  Српска Православна Црква Светог Павла
• 
  Петроварадинска тврђава ноћу
• 
  Сат на Петроварадинској тврђави
• 
  Црква Снежне Госпе на Текијама
• 
  Молинаријев парк
• 
  Српска Православна Црква Свете Петке

Види још

• Нови Сад
• Сремска Каменица
• Фрушка гора
• „Шпилерова кућа” у Петроварадину