Сребреничка бановина

Сребреничка бановина је била једна од управних области Краљевине Угарске са крајишком, односно војничком организацијом, у функцији одбране јужних угарских граница. Постојала је од 1464. до 1512. године.

Сребреничка бановина
1464.—1512.
Регија	Југоисточна Европа
Земља	Краљевина Угарска
Догађаји
Статус	Бивша покрајина
Владавина
• Облик	бановина
Историја
• Успостављено	1464.
• Укинуто	1512.

После разбијања турске опсаде Јајца, у јесен 1464. Матија Корвин је продирући из Славоније заузео северну Босну и у Сребренику основао Сребреничку бановину, која је имала задатак да штити јужне угарске области и оближњу Бановину Славонију од Турака. За то заслужан Влатко Херцеговић није добио ништа, већ је за бана постављен сремски великаш Никола V Илочки.^[1]

Пад Сребреничке бановине

Иза Угарско-турског мира 1512. године Турци су изненада напали и заузели Сребреничку бановину. Угрозили су Јајачку бановину са истока и опсели Јајце. Иза тога провалила је огромна турска војска до Скадрина и безуспешно га опседала. Попалили су Цазин, Корлаковић и продрли до Ловрана. Хрватском бану веспремском бискупу Петру Бериславићу Трогиранину папа Лав X платио је 50.000 дуката да се супротстави Турцима и 16. августа 1513. године поразио их је код Дубице.

Банови

• Никола Илочки (октобар 1464 — 1477)
• Ловро Илочки (1477—1494)
• Јурај Стражемански (1494—1495)
• Иваниш Бериславић (1494—1512)

Види још

• Тврђава Сребреник
• Усора (област)