Сребреник

Сребреник је градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе које се налази у Тузланском басену у долини ријеке Тиње, на прузи и путу Брчко – Тузла – Сарајево. Развио се испод истоимене утврде у којој се једно вријеме током XIV века налазила престоница бановине Босне. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Сребренику је пописано 7.163 лица.^[1]

Сребреник
Тврђава Сребреник
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Тузлански кантон
Град	Сребреник
Становништво
— 2013.	7.163
Географске карактеристике
Координате	44° 42′ 13″ С; 18° 29′ 32″ И
Временска зона	(), љети ()
Сребреник Сребреник на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	75350
Позивни број	035
Веб-сајт

Историја

Сребреник се у историји први пут помиње године 1333. Први писани документ о постојању овог древног града јесте повеља Стефана II Котроманића којом он, као босански бан, Дубровачкој републици уступа Стон и Рат, отварајући трговинске путеве Дубровника са Босном. У то вријеме Сребреник је био и престоница средњовековне Босне којом су владали Котроманићи, утемељивши њене најпространије границе. Босна се тада простирала од Саве на сјеверу, Задра и Книна на западу и Херцег Новог на југоистоку. Угарски краљ Матија Корвин у октобру 1464. продире са војском у сјевероисточну Босну и заузима Сребреник. Од освојених крајева формира Сребреничку бановину, коју уређује по строгим војничким принципима. За заповедника Бановине поставља хрватског великаша Николу Илочког.

Географија

Сребреник се налази у долини ријеке Тиње, на прузи и путу Брчко – Тузла – Сарајево. Просјечна надморска висина је 199 метара, површина општине је 249 . На том подручју је 1991. године живјело 40.796 становника. Општина Сребреник окружена је планинским масивима Мајевице и Требаве који се спуштају у пространу равницу кроз коју од југа према сјеверу протиче ријека Тиња. Становништво Сребреника и околних насеља бави се, углавном, ратарством, воћарством и сточарством.

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Сребреник

Национални састав

Састав становништва – насеље Сребреник
	2013.[2]	1991.	1981.[3]	1971.[4]
Укупно	6 694 (100,0%)	5 304 (100,0%)	4 149 (100,0%)	2 172 (100,0%)
Бошњаци	6 228 (93,04%)	4 532 (85,44%)1	3 625 (87,37%)1	2 023 (93,14%)1
Босанци	139 (2,076%)	–	–	–
Хрвати	90 (1,344%)	87 (1,640%)	69 (1,663%)	31 (1,427%)
Неизјашњени	57 (0,852%)	–	–	–
Босанци и Херцеговци	45 (0,672%)	–	–	–
Срби	42 (0,627%)	172 (3,243%)	147 (3,543%)	80 (3,683%)
Муслимани	31 (0,463%)	–	–	–
Албанци	22 (0,329%)	–	15 (0,362%)	–
Остали	22 (0,329%)	162 (3,054%)	16 (0,386%)	17 (0,783%)
Турци	7 (0,105%)	–	–	–
Непознато	6 (0,090%)	–	–	–
Роми	2 (0,030%)	–	–	–
Југословени	1 (0,015%)	351 (6,618%)	257 (6,194%)	15 (0,691%)
Македонци	1 (0,015%)	–	2 (0,048%)	–
Православци	1 (0,015%)	–	–	–
Црногорци	–	–	18 (0,434%)	6 (0,276%)

1. ¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још

• Тврђава Сребреник
• Град Сребреник