Црква Рођења светог Јована Претече и Крститеља у Иригу

Црква Рођења светог Јована Претече и Крститеља у Врднику, на територији општине Ириг, подигнута је 1777. године, док 1832. године новосадски мајстор Матијас Фрелих подиже нови звоник.^[1] Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Црква Рођења светог Јована Претече и Крститеља
Опште информације
Место	Врдник
Општина	Ириг
Време настанка	1777.
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе

Изглед

Црква посвећена Рођењу Светог Јована Крститеља у Врднику је у основи у облику тролиста. Фасаде су украшене соклом, профилисаним кровним венцем и лезенама, са главним улазом на западној страни. Порту окружује стара ограда од кованог гвожђа са великом двокрилном капијом, данас доста оштећена. Унутрашњост цркве подељена је луцима ослоњеним о снажне пиластре. Сводови су били осликани што се може видети само у траговима, јер је сва унутрашњост прекречена.

Барокни иконостас резао је познати карловачки мајстор Марко Вујатовић 1814. године. Преовлађују флорални мотиви: вазе са цветовима или храстовим гранчицама, свијеним у волуте, концентрисани око главних идејних стожера: престоних икона и царских двери. Иконостас, архијерејски трон, празничне иконе и свод сликао је 1825. године Георгије Бакаловић, такође Карловчанин, ученик Стефана Гавриловића и Јакова Орфелина. У цркви се налази неколико покретних икона и слика непознатих аутора, датованих од 18. до краја 19. века. Богат књижни фонд садржи штампане руске књиге из 18. века, понегде са занимљивим записима врдничких пароха на маргинама.

Нови звоник 1832. подиже новосадски мајстор Матијас Фрелих, а за време новог пароха Василија Стојадиновића, оца песникиње Милице Стојадиновић Српкиње. Стари звоник се срушио као последица анатеме митрополита Стефана Стратимировића, бачене на Врдник 1807. године. Разлог за ово је то што је 1807. године у Срему избила Тицанова буна, чији је центар био у Врднику. Митрополит Стефан Стратимировић је у Врдник дошао како би умирио побуњени народ, и приликом одласка из села ка Сремским Карловцима побуњеници су пуцњима покушали да обавесте своје старешине да је високи гост отпутовао даље. Вероватно због премора и напете атмосфере на мучним преговорима, згранути митрополит био је чврсто уверен да су стражари пуцали на њега. Вративши се у Сремске Карловце анатемисао је, односно из црквене заједнице искључио читав Врдник. Наређено је да ниједно свештено лице не сме ногом да крочи у Врдник, а камоли да обави неки верски обред или административну дужност. Духовни живот Врдника пао је на најнижи могући ниво, о чему је убедљиво сведочио опустошени храм, без икаквих богослужбених предмета, са срушеним торњем, олтаром без часне трпезе и зараслом портом, без икакве ограде. Четири године пре смрти, 1832. године, остарели митрополит најзад се смиловао на Врдник и у село послао Василија Стојадиновића, дотадашњег буковачког пароха. Упућујући Стојадиновића у Врдник, суво му је рекао: „Иди па гледај да то село начиниш правим Христовим стадом, чему ћу се и ја као архипастир радовати, премда мене то село никада видети неће, ни мога благослова добити”. ^[2]

Обнова

Обнова цркве је започела 11. марта 2019. године, када су из цркве прво извађене стасидије, тронови и ствари које су биле наслоњене уза зид, односно припрема за подсецање темеља. Средином марта почело је и подсецање цркве. 14. августа 2019. године је започета обнова пода, под шта се подразумева изношење постојећих плоча и припрема подне површине. Овај посао је завршен 23. августа 2019. године. У октобру 2020. године Аутономна покрајина Војводина је из свог буџета урадила пројекат читавог храма.

Галерија

• 
  Фотографија храма са запада
• 
  Фотографија цркве са истока
• 
  Капија на улазу у порту цркве
• 
  Унутрашњост храма
• 
  Свод изнад амвона
• 
  Фреска Светог великомученика Димитрија
• 
  Иконостас храма из 1825. који је осликао Георгије Бакаловић

Види још

• Списак споменика културе у Сремском округу
• Споменици културе од великог значаја