Старац

Старац је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 106 становника.

Старац
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Бујановац
Становништво
— 2022.	106
Географске карактеристике
Координате	42° 20′ 03″ С; 21° 52′ 04″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	667
Старац Старац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	017
Регистарска ознака

Село Старац се налази на Старачкој планини, у непосредној близини манастира Прохора Пчињског.

Историја

Насеље је веома старо, јер се помиње у попису војника крајем XV века.^[1] Године 1570. Село Старац је имало 140 породица и било је највеће девренско насеље у врањском кадилуку. Село се данас дели на Доњи и Горњи Старац. Доњи Старац се налази поред слива Јужне Мораве. За њега су раније објављени топонимијски подаци.^[2] У Горњем Старцу се налазе следеће махале: Село, Делиновица, Крагујевци, Лискарци, Чивчије и Дошљаци. Најстарија махала је Село. У њој је раније живео и род Крагујевци, али се иселио и основао посебну махалу.^[3]

Године 1906. у месту ради основна школа. Када је прослављан школски празник Савиндан, учествовали су поп Аритон Поповић и учитељ Ђорђе Поповић. Кум школске славе био је те године мештанин Стојмен Митровић.^[4]

Турске власти су тражећи оружје код поданика Срба маја 1910. године терорисали народ и у српском селу Старцу. Турски војници су свирепо истукли свештенике Јована, Василија и Аритона Поповића, кмета села Манојла и четворо сељака: Саву Алексића, Петка Дејановића "Шестака", Алексу Поповића и Апостола Бојковића. Поп Аритона и газда Петка су затим отерали у затвор у Прешево.^[5]

Демографија

У насељу Старац живи 224 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44.6 година (43.2 код мушкараца и 46.6 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.15.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[6] Година Становника 1948. 622 1953. 613 1961. 610 1971. 509 1981. 315 1991. 225 222 2002. 260 263 2022. 106

Етнички састав према попису из 2002.[7]‍
Срби			260	100,0%

Становништво према полу и старости

м ж ? 0       4 80+ 2       3 75—79 6       6 70—74 8       8 65—69 13       12 60—64 6       11 55—59 15       11 50—54 9       8 45—49 3       6 40—44 14       4 35—39 12       4 30—34 21       5 25—29 13       7 20—24 6       4 15—19 5       4 10—14 2       0 5—9 5       14 0—4 7       2 Просек : 43,2 46,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	87	89	89	95	76	73	78

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	14	22	12	15	7	5	2	0	0	1	3,15

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	133	46	74	10	3	0
Женски	97	10	72	15	0	0
УКУПНО	230	56	146	25	3	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	46	12	0	0	4
Женски	17	10	0	0	3
Укупно	63	22	0	0	7
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	0	1	0
Женски	0	1	0	0	0
Укупно	0	2	0	1	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	1
Женски	0	0	0	0	2
Укупно	0	0	1	1	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	7	0	0	18
Женски	0	0	0	1
Укупно	7	0	0	19

Познате личности

• Риста Стевановић Старачки, четнички војвода у Старој Србији