Староенглески језик

Староенглески језик (стенгл. ; ISO 639-3: ang), или англосаксонски језик, историјски је индоевропски језик који се говорио између 450. године и 1100. године на подручју данашње Велике Британије.^[2]

староенглески
Englisċ
Детаљ прве странице рукописа Беовулф, који приказује речи „ofer hron rade」, преведене као „преко китовог пута (мора)」. То је пример староенглеског стилског средства, кенинга.
Изговор
Регион	Енглеска (осим крајњег југозапада и северозапада), јужна и источна Шкотска и источни руб модерног Велса
Етничка припадност	Англосаксонци
Ера	углавном се развиo у средњoенглески и раношкотски до 13. века
Језичка породица	индоевропски германски западногермански северноморскогермански англофризијски англијски староенглески
Ранији облици	протондоевропски протогермански староенглески
Дијалекти	кентишки мерсијски нортамбријски западносаксонски
Писмо	руне, касније латиница (староенглески алфабет)
Језички кодови
ISO 639-2	ang
ISO 639-3	ang
ISO 639-6	ango
Глотолог	olde1238[1]
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Обухватао је неколико дијалеката: западносаксонски, јужни староенглески, нортамбријски, кентски, англијски, мерсијски.

Мерсијски дијалекат ^[] је предак савременог енглеског језика.^[3]