Стрептомицин

Стрептомицин је први антибиотик из групе аминогликозида који је откривен, и први је антибиотик који је коришћен у борби против туберкулозе.^[3] Стрептомицин се добија из микроорганизма Actinobacterium Streptomyces griseus. Стрептомицин делује тако што блокира развој бектерије заустављањем синтезе протеина бактерије.^[4] Антибиотик се веже на 23S рибозомалну РНК бактеријског рибозома, и на тај начин се спречава процесирање полипептидног ланца.^[5] Људи имају рибозоме који се структурно разликују од рибозома бактерија, те овај антибиотик нема негативно дејство на синтезу протеина у ћелијама људи. Стрептомицин се не даје оралним путем, већ се даје путем инјекција.

Стрептомицин

IUPAC име
5-(2,4-diguanidino- 3,5,6-trihydroxy-cyclohexoxy)- 4-[4,5-dihydroxy-6-(hydroxymethyl) -3-methylamino-tetrahydropyran-2-yl] oxy-3-hydroxy-2-methyl -tetrahydrofuran-3-carbaldehyde
Клинички подаци
Категорија трудноће	DM[1]
Начин примене	ИМ, ИВ
Правни статус
Правни статус	UK: POM (Само на рецепат) US: ℞-only
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост	84% to 88% (est.)[2]
Полувреме елиминације	5 до 6 часова
Излучивање	Ренално
Идентификатори
CAS број	57-92-1 Y
ATC код	()
PubChem	CID 5999
DrugBank	DB01082
ChemSpider	18508
Хемијски подаци
Формула	2139712
Моларна маса	581.574 g/mol
Физички подаци
Тачка топљења	12 °C (54 °F)

Стрептомицин је први пут синтетички направњен 19. октобра 1943. године у лабораторији Селман Абрахам Ваксмана на Ратџерс Универзитету, од стране Алберта Шаца, студента који је у то време радио свој магистарски рад. Ваксман и колеге у његовој лабораторији, су синтетисали број антибиотика, међу којима су и актиномицин, клавицин, стрептотрицин, грисеин, беомицин, и др. Два антибиотика су наишла на широку употребу, стрептомицин и неомицин, у борбама против инфективних болести. Ваксману се приписује да је осмислио термин антибиотик.

Детаљи и додељивање признања откривању овог антибиотика је разлог спора између Ваксмана и Шаца, који је резултовао у правни спор. Спор је избио око тога коме да се припише признање за ово откриће. Наиме, у то време Шац је био студент који је радио на свом магистарском раду, који је за студију имао механизам дејства антибиотика, и био је вођа групе која је радила на стрептомицину. Међутим, лабораторија, као и лабораторијске машине су припадале Ваксману. И даље траје дебата о томе да ли је требало укључити и Шаца у Нобелову награду која је додељена 1952. године. Комитет института који додељује Нобелову награду је издао саопштење да награда није додељена због самог открића (стрептомицина), већ се узео у обзир и развој метода и техника које су довеле до тог открића.

Правни спор је окончан у корист Шаца и званична одлука је била та да се Шац укључи у награду која је додељена 1952. године као један од ко-откривача. Шацу је такође додељена Ратџерсова медаља 1994. године када је напунио 74. годину. Нажалост, овај спор је имао негативног утицаја на каријере оба научника, Ваксмана и Шаца, и дебата траје и данас.