Театрологија

Театрологија (од грч. theatron – позориште, и logos – наука) је област или наука о позоришту.^[1] Позната је и под називима студије позоришта или драматика.

Театрологија проучава позоришно извођење у односу на његов књижевни, физички, психолошки, социолошки и историјски контекст. Као интердисциплинарна област, она обухвата студије позоришне естетике и семиотике.^[2]

Главна подручја истраживања у театрологији су историја позоришта и теорија позоришта.^[3]

Историјат

Театрологија је почела да се формира као засебна академска дисциплина током друге половине 19. века.^[1] Значајнији развој и комплекснија театролошка истраживања уследила су током 20. века.^[3]

Новији развој у овој области догодио се крајем 20. века појавом етнографске теорије позоришта. Ову теорију је утемељила руска теоретичарка Лариса Ивљева, која је проучавала утицај народне културе на развој руског позоришта.^[4][5]

Истакнути театролози

Због интердисциплинарне природе ове области, особе које се описују као театролози могу се веома разликовати по примарном фокусу својих активности.

Српски театролози

• Јован Ћирилов – филозоф, драматург и писац
• Бошко Милин – професор, драматург и преводилац
• Рашко В. Јовановић – професор, књижевник и позоришни критичар
• Милован Здравковић – позоришни критичар и публициста

Међународни теоретичари

• Емил Франтишек Буријан – писац, певач, глумац, музичар, композитор, драматург и редитељ^[6]
• Франсоа Делсарт – предавач глуме и певања^[7]
• Јозеф Грегор – позоришни историчар и оперски либретиста
• Џон Хајлперн – позоришни критичар и есејиста^[8]
• Антоан Витез – глумац, редитељ и песник^[9]

Види још

• Теорија драме
• Књижевна теорија
• Позоришна критика
• Позоришни практичар
• Семиотика
• Историја позоришта
• Драматургија