Тексашка револуција

Тексаска револуција (енгл. ) била је побуна коју су покренули колонисти (првенствено из Сједињених Држава) у мексичкој покрајини Тексас против централистичке мексичке владе. Побуна је завршена победом устаника и оснивањем независне Републике Тексас 1836. године, која се 1845. придружила САД.

Тексаска револуција
Мапа ратних операција током Тексашке револуције.
Време 2. октобар 1835 – 21. април 1836. (6 месеци, 2 седмице и 5 дана) Место Тексас Исход Споразум у Веласку Територијалне промене De facto Тексашка независност од Централистичке Републике Мексико
Сукобљене стране
Република Тексас	Централистичка Република Мексико
Команданти и вође
Сем Хјустон  Џејмс Фенин (РЗ)  Вилијам Тревис † Џејмс Буви † Дејви Крокет † Frank W. Johnson Edward Burleson Стивен В. Остин Џорџ Фишер	Антонио Лопез де Санта Ана (РЗ) Висенте Филисола Мартин Перфекто де Кос (РЗ)
Јачина
2,000	6,500
Жртве и губици
700 мртвих 100 рањених	1,000 мртвих 500 рањених

Позадина

Након неуспјелог покушаја Француске да колонизује Тексас у касном 17. вијеку, Шпанија је развила план да насели регион.^[1] На његовом јужном ободу, дуж ријека Медине и Нуесес, шпански Тексас се граничио са провинцијом Коавила. На истоку, Тексас се граничи са Луизијаном. Након куповине Луизијане 1803, Сједињене Државе такође полажу право на земљу западно од ријеке Сабине, све до ријеке Рио Гранде. Од 1812. до 1813. анти-шпански републиканци и амерички филибастери побунили су се против Шпанске империје што је данас познато као Gutiérrez–Magee експедиција током мексичког рата за независност. У почетку су побеђивали у биткама и заузели многе тексаске градове од Шпаније што је довело до проглашења независности државе Тексас у саставу Мексичке Републике 17. априла 1813. године. Нова тексаска влада и армија су дочекали своју пропаст код бици код Медине у августу 1813. 20 миља јужно од Сан Антонија, гдје је 1,300 од 1,400 побуњеника убијено убијено у бици или погубљено послије битке од стране ројалистичких војника. Била је то најкрвавија битка у историји Тексаса. Шпански ројалисти су заробили и погубили 300 званичника републичке владе у Сан Антонију убрзо након битке. Антонио Лопез де Санта Ана, будући предсједник Мексика, борио се у овој бици као ројалиста и слиједио наређења својих претпостављених да не узимају затворенике. Још једна занимљива белешка су два оца оснивача Републике Тексас и будући потписници Тексаске декларације о независности 1836. године, Хосе Антонио Наваро и Хосе Франциско Руиз, учествовали у Gutiérrez–Magee eкспедицији. Иако су се Сједињене Државе званично одрекле захтева за Тексасом као дио Трансконтиненталног споразума са Шпанијом 1819. године^{[Note 1]}, многи Американци су наставили да вјерују да Тексас треба да припада њиховој нацији, а током следеће деценије Сједињене Државе дале су неколико понуда за куповину региона.

Након рата за независност, Тексас је постао дио Мексика. Према Уставу из 1824, који је земљу дефинисао као федералну републику, провинције Тексас и Коахуиља су комбиноване и постале држава Коавила и Тексас.^{[Note 2]} Тексас је добио само једно мјесто у државној скупштини, која се састајала у Салтиљу, удаљеном стотинама миља. Послије неколико мјесеци протестовања Теханоса (становника Тексаса рођених у Мексику) огорчени губитком политичке аутономије, државни званичници сложили су се да од Тексаса направе департман нове државе, са фактичким главним градом у Сан Антонију.

Револуција

Након десетљећа политичких и културних сукоба између мексичке владе и све већег броја америчких насељеника у Тексасу, револуција у октобру 1835. године. Тексашани нису имали јединствен став да ли је крајњи циљ устанка био независност или повратак на федералистички мексички устав из 1824. године, који је гарантовао Тексасу широку аутономију. Док су представници у Консултацији (прелазној влади) расправљали о мотивима рата, Тексашани и већи број добровољаца из Сједињених Држава протртали су мање гарнизоне мексичке војске из Тексаса средином децембра 1835. године.

Консултација је одлучила да прогласи независност и оснује привремену владу, чији су унутрашњи сукоби довели до политичке и војне парализе међу устаницима у Тексасу. Као лоша замисао испоставила се инвазија на Матаморос која је тек основану војску Тексаса коштала преко потребних добровољаца. У марту 1836. године, другом политичком конценцијом проглашена је независност и одређено је руководство нове Републике Тексас.

Да би повратио достојанство Мексику, предсједник Антонио Лопез де Санта Ана је обећао да ће лично повратити Тексас. Војска је у Тексас ушла средином фебруара 1836. године, што су Тексашани дочекали потпуно неспремни. Мексички генерал Хосе де Уреа предводио је контингент војске у голијадској кампањи на тексаској обали, побиједивши све тексаске трупе на свом путу, погубивши већину оних који су се предали. Санта Ана је предводио снаге на Сан Антонио де Баксар, гдје су његове трупе поразиле гарнизон Тексашана у битци за Аламо, убијајући скоро све браниоце.

Сљедећи мјесец, новостворена тексаска војска под командом Сема Хјустона повукла се на границу са Луизијаном. Хјустон је 31. марта зауставио своје људе на обали ријеке Бразос и сљедеће двије седмице Тексашани су били подвргнути жестокој војној обуци. Задовољан успјехом и несвјестан снаге непријатеља, Санта Ана је подијелио своје трупе. Хјустонова војска је 21. априла је изненада напала мали одред Мексиканаца које је предводио Сантана у бици код Сан Хасинта. Мексичке снаге су брзо разбијене, а осветољубиви Тексашани су погубили већину оних који су се покушали предати. Санта Ана је узет као талац; у замјену за свој живот, наредио је повлачење војске јужно од ријеке Рио Гранде. Мексико је одбио да призна Републику Тексас, а сукоб између двије државе се наставио све до четрдесетих година 19. вијека. Анексија Тексаса као двадесетосме државе Сједињеним Државама, 1845. године, довела је до мексичко-америчког рата.

Гонзалес

Аква Дулсе

Корпус Кристи

Ел Пасо

Голијад

Матаморос

Монтереј

Консепсион

Липантитлан

Чивава

Сено

Сан Патрисио

Аламо

Рефјурио

Колето

Сан Хасинто

Ларедо

Накодочес

Таос

Салтиљо

Харисбург

Форт Џесап

Сан Филипе

Тампико

Вашингтон

Санта Фе

Тусон

Линарес

Галвестон

Веласко

С.Филипе

Анахуак

Месиља

Сан Антонио де Бехар

Албукерки

Тексашка револуција на мапи Тексаса.

Види још

• Мексички Тексас
• Република Тексас

Напомене

1. Spain did not ratify the treaty until February 1821, in the hopes that the delay would stop the Americans from recognizing Mexico as an independent country. Weber (1992), p. 300.
2. For the purposes of this article, "Texas" refers to the area north of the Medina and Nueces Rivers and west of the Sabine River. "Coahuila y Tejas" comprises both Texas and the province of Coahuila. The "Republic of Texas" includes Texas and the land between the Nueces River and the Rio Grande.