Теолепт II Цариградски

Теолепт II Цариградски (грч. ; умро после 1597) био је васељенски патријарх Цариграда од 1585. до 1586. године.^[1]

Теолепт II Цариградски
Датум смрти	после 1597.
Претходник	Пахомије II Цариградски
Наследник	Јеремија II Цариградски

Живот

Теолепт је био нећак патријарха Митрофана III Цариградски.^[2] Постао је митрополит Филипопоља и иако му је помагао патријарх Јеремија II Цариградски, ковао је заверу против њега, сарађујући са Пахомијем II Цариградског. Када је Пахомије II свргнут, Теолепт је именован за патријарха уместо њега, 16. фебруара 1585. године,^[1] а формално су га устоличили патријархи Александрије и Антиохије у марту 1585. године.

У мају 1586. године, док је Теолепт II путовао по Молдавији и Влашкој како би прикупио новчана средства, Нићифор (умро 1596), ђакон прогнаног патријарха Јеремије II, успео је да га свргне са престола.^[2] Нићифор је постао местозаступник престола до априла 1587. године, када је Јеремија II поново изабран за патријарха иако је био одсутан из Цариграда због дугог путовања у Украјину и Русију. Јеремија II је обавештен о свом реизбору тек 1589. године у Молдавији када се враћао у Цариград; тамо је стигао 1590. године.^[3] У међувремену, ђакон Нићифор је наставио да управља Црквом у име Јеремије II.^[3] Мандат Нићифора је укратко прекинуо, на око десет дана, ђакон Дионисије Скилософ (касније митрополит Ларисе, умро 1611).^[1]

После априла 1587. године, синодском одлуком је помилован Теолепт II и послат у Иберију да прикупи новац за задужену Цркву.^[2] Године 1587. Теолепт II је усвојио печат за манастир Сумела, али није познато да ли је издат законито или незаконито. Коначно, познато је да се Теолепт II помирио са Јеремијом II^[3] и да је помагао у управљању Црквом до 1590. године. Његова судбина након тога је непозната.

Теолепт II је био последњи патријарх чија је столица била у цркви Памакаристос, која је претворена у џамију 1586. године. Патријаршија се преселила у сиромашну цркву Богородице Парамитије (касније у пределима „Влашког сараја「, резиденције влашког господара у Цариграду), где је остала једанаест година, до 1597.^[2]