Тихомир Арсић
Bivši Srpski glumac i producent From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Тихомир Арсић (Земун, 21. јул 1957 — Београд, 7. децембар 2020) био је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент.[2][3]
Remove ads
Биографија
Током каријере одиграо је бројне позоришне и филмске улоге. Од 1984. године је члан Народног позоришта где је играо представе Рат и мир, Ромео и Јулија, Црвени шал, Коштана и друге. Добитник је две велике награде — „Златни витез「 и награда „Раша Плаовић「. Након тога се повукао из позоришта, а на филму се појављивао тек повремено.[2]
На великом платну се први пут појавио 1975. у филму Синови. Велику популарност стекао је 80-их година, када су годишње излазила по три филма у којима игра једну од главних улога. У периоду од 1981. године и филма Дечко који обећава до 1989. и Боја на Косову, Арсић је глумио у 22 филма, једној серији и једном ТВ филму.[2]
Деведесетих година Арсић се први пут повукао из света глуме. Снимио је неколико филмова: Солунци говоре, Девојка с лампом, Удри јаче манијаче, Покондирена тиква, те серију Театар у Срба. Окушао се и као продуцент у филму Условна слобода из 2006. Поново је био продуцент, овог пута у серији Шесто чуло. Међутим, због неспоразума, серија је угашена након шест епизода. Касније је тумачио начелника у филму Ма није он такав из 2010, као и владику Николаја Велимировића у Стојте галије царске.[2] Учествовао је 2010. у првој сезони ријалити-шоуа Парови.
Телевизијска публика имала је прилику да га види у улози Барона у другој сезони популарне серије Убице мог оца. Током 2018. глумио је у серији Шифра Деспот, те филмове Заспанка за војнике и Краљ Петар Први у славу Србије.[2]
Арсић је био члан Демократске странке Србије до 2008, а исте године придружио се новооснованој Српској напредној странци. Био је саветник за културу премијера Александра Вучића. Био је члан председништва странке, а од 2018. специјални саветник у Министарству културе.[2]
Преминуо је 7. децембра 2020. године од последица рака панкреаса, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[4][5]
Remove ads
Филмографија
Remove ads
Улоге у позоришту (избор)
Народно позориште у Београду
- Рат и мир – Кнез Анатол Курагин
- Ромео и Јулија – Ромео
- Црвени шал – Марко
- Коштана – Стојан
- Убиство у кафани Дарданели – Коста
- Сеоба Србаља – Белуш
- Развојни пут Боре Шнајдера – Витомир Камбасковић, Шпира Клонфер
- Идиот – Рогожин Партен Семјонович
- Тројанке – Менелај
- Мамац – Приповедач
- Сан летње ноћи – Тезеј
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads