Тома Максимовић

Тома Максимовић (Брчко, 29. март 1895 — Београд, 16. фебруар 1958^[1]) био је председник Српског привредног друштва „Привредник「 после смрти оснивача Владимира Матијевића, директор Бате из Борова и комесар за избеглице у влади Милана Недића.

Тома Максимовић
Датум рођења	(1895-03-29)29. март 1895.
Место рођења	Брчко, Аустроугарска монархија
Датум смрти	16. фебруар 1958.(1958-02-16) (62 год.)
Место смрти	Београд, ФНР Југославија
Почивалиште	Ново гробље (Београд)

Ново гробље (Београд)

Биографија

Био је председник општине Борово у периоду 1936—1941. године.

Заслужан је за спасавање великог броја српских избеглица у току Другог светског рата, помагао је да им се нађе смештај, запослење, а за младе обука за занате. Одбио је понуду из Швајцарске да се 1941. спасе и пређе у ондашњу централу Бате. Уместо тога је прихватио молбу Милана Недића да се прихвати организације избеглица и да искористи своје искуство директора највеће југословенске фирме Бате и председника најорганизованије хуманитарне организације Српског привредног друштва „Привредник「. Остао је упамћен као велики добротвор и организатор од стране стотина хиљада избеглица из Другог светског рата. О њему и о смештају избеглица писао је академик Дејан Медаковић у Ефемерису. Био је ожењен кћерком Томаша Бате.^[1]

После рата је проглашен народним непријатељем, одузета су му сва грађанска права, а војни суд га је 15. августа 1945. осудио на четири године затвора.

Залагањем Милована Вујовића, пензионисаног професора из Новог Сада основан је Фонд за помоћ Србима „Тома Максимовић「 1993. године у Новом Саду. Тома Максимовић је рехабилитован одлуком Окружног суда у Новом Саду 2008. године.