Торонталско-тамишка жупанија

Торонталско-тамишка жупанија (или Банатска жупанија) је била жупанија, односно управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919 - 1922. године.^{[1][2][3][4][5]} Некадашњи простор ове жупаније данас је у саставу Србије и подељен је између АП Војводине (већи део) и Града Београда (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Велики Бечкерек (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине). Према попису из 1921. године, жупанија је имала 561.958 становника.^[5]

Торонталско-тамишка жупанија
1919.—1922.
Положај жупаније у бившој покрајини Банат, Бачка и Барања
Главни град	Велики Бечкерек
Регија	Средња Европа
Земља	Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца — Банат, Бачка и Барања
Становништво	561.958 (1921)
Догађаји
Статус	Бивша жупанија
Историја
• Успостављено	1919.
• Укинуто	1922.
Претходник Следбеник Торонталска жупанија (Краљевство СХС) Тамишка жупанија (Краљевство СХС) Београдска област (Краљевина СХС) Подунавска област (Краљевина СХС)

Географски положај

Торонталско-тамишка жупанија била је смештена у североисточном делу Краљевине СХС и обухватала је географску регију Банат. На западу јој је граница била река Тиса, а на југу Дунав. Источна, североисточна и северна граница нису биле природне, већ су одређене државном границом према Румунији и Мађарској.

Суседне административне јединице биле су Бачко-барањска жупанија (у Бачкој и Барањи, такође део покрајине Банат, Бачка и Барања) и Сремска жупанија (у Срему) на западу, као и Пожаревачки округ, Смедеревски округ и Београдски округ на југу.

Историја

Торонталско-тамишка жупанија формирана је од делова ранијих жупанија, Торонталске и Тамишке, које су пре 1918. године биле административне јединице Краљевине Угарске у Аустроугарској, а након 1918. административне јединице покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.

1919. године, извршено је разграничење Краљевства СХС са Румунијом, чиме су подручја Торонталске и Тамишке жупаније подељена између ове две државе, а од делова ових жупанија који су остали у саставу Краљевства СХС формирана је нова Торонталско-тамишка жупанија.

Новом административном поделом Краљевине СХС 1922. године, уместо дотадашњих округа и жупанија формиране су области, а територија некадашње Торонталско-тамишке жупаније је подељена између Београдске и Подунавске области.

Становништво

Говорни језици у жупанији по попису из 1921. године.

Према попису из 1921. године, жупанија је имала 561.958 становника од чега:^[5]

• 240.213 Срба и Хрвата
• 126.530 Немаца
• 98.471 Мађара
• 67.897 Румуна и Цинцара
• 17.595 Чехословака
• 2.321 Руса
• 2.112 Словенаца

На месном нивоу, Срби и Хрвати су чинили доминантно становништво у срезовима Велика Кикинда, Турски Бечеј, Велики Бечкерек, Ковачица, Алибунар, Бела Црква и Ковин, као и у градовима Велика Кикинда, Велики Бечкерек и Панчево, Немци су чинили доминантно становништво у срезовима Панчево, Зичифалва и Итебеј, као и у градовима Вршац и Бела Црква, Мађари су чинили доминантно становништво у срезу Турска Кањижа, док су Румуни чинили доминантно становништво у срезовима Вршац и Жомбољ.

По вероисповести било је 1921. године:

• 306.414 Православних
• 209.370 Римокатолика
• 39.226 Евангелиста
• 4.642 Јевреја

Управна подела

Управна подела Торонталско-тамишке жупаније била је следећа:

Срезови
Срез	Седиште
Алибунар	Алибунар
Бела Црква	Бела Црква
Велика Кикинда	Велика Кикинда
Велики Бечкерек	Велики Бечкерек
Вршац	Вршац
Жомбољ	Жомбољ
Зичифалва	Зичифалва
Итебеј	Српски Итебеј
Ковачица	Ковачица
Ковин	Ковин
Панчево	Панчево
Турска Кањижа	Турска Кањижа
Турски Бечеј	Турски Бечеј
Градови
Бела Црква
Велика Кикинда
Велики Бечкерек
Вршац
Панчево