Дијецеза Тракија

Дијецеза Тракија (лат. , грч. ) била је управна област, односно дијецеза (лат. ) у позном Римском царству и раној Византији. Основана је крајем 3. века, за време владавине цара Диоклецијана (284-305). Обухватала је шест провинција (Тракија, Хемимонт, Европа, Родопа, Мезија Друга и Скитија). На челу управе налазио се царски намесник са титулом викар (лат. ), односно егзарх (грч. ), а главни град дијецезе био је Филипољ (данашњи Пловдив). Налазила се у саставу Префектуре Оријента. Приликом поделе Римског царства (395) припала је источном делу (потоње Византијско царство).^[1][2]

Дијецеза Тракија и суседне области током 6. века

Дијецеза Тракија
3. век—7. век
Дијецеза Тракијаи око 400. године
Главни град	Филипољ
Регија	југоисточна Европа
Земља	Римско царство
Догађаји
Статус	бивша покрајина
Историја
• Успостављено	3. век
• Укинуто	7. век

Током 4. и 5. века ову дијецезу су у неколико наврата опустошили Готи,^[3] а током 6. века на то подручје почињу да продиру Словени и Авари. Царска власт је на већем делу тог простора сломљена почетком 7. века, а на преосталим византијским поседима уведено је ново тематско уређење.^[4][5]

У погледу црквеног уређења, све митрополије на подручју дијецезе Тракије потпале су 451. године под јурисдикцију Цариградске патријаршије.^[6]

Види још

• Римске дијецезе
• Префектура Оријент