Трапезоидно правило
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Трапезоидним правилом се служимо када нас интересује приближна вредност неког одређеног интеграла . Идеја која стоји иза овог правила је апроксимација функције дужи од тачке до . Она је једна од Њутн-Коутс формула. Оно је једно од најчешћих правила које срећемо у пракси, пре свега због своје једноставности, а посебно је погодна за периодичне функције.

Remove ads
Историја
У извештају из 2016. године наводи се да је трапезоидно правило било кориштено у Вавилону, 50. године пре Исуса Христа, за интеграцију брзине Јупитера дуж еклиптике.[1]
Грешка
Грешка при оваквој апроксимацији је:
До овог резултата смо дошли путем Тејлорових редова. Тејлоров ред функција око тачке изгледа овако:
Односно за тачку :
Применимо трапезоидно правило на интеграл (апроксимација интеграла је обележена црвеном бојом, а тачан интеграл плавом):
Погледајмо прецизан интеграл:
Њихова разлика је наравно грешка:
Очигледно је да за грешка расте до бесконачности (јер је реч о бесконачном Тејлоровом реду!), али за је све мања што „се даље иде“. Зато је најчешће овај израз једино и записан као једини релевантан.
Remove ads
Сложено трапезоидно правило
Када смо незадовољни резултатом, интервал можемо поделити на више мањих, за сваки појединачно израчунати приближну вредност интеграла трапезоидним правилом и после их све заједно сабрати. Тиме добијамо сложено трапезоидно правило:
- ,
што такође можемо написати као:
- .
Када означимо број тачака са , a размак између њих са , онда је грешка сложеног трапезоидног правила:
Remove ads
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads