Трг уједињења (Темишвар)

Трг уједињења (рум. ) је најстарији градски трг у Темишвару. Грађен је у барокном стилу. У прошлости је био познат као Главни трг и Катедрални трг. Прве обрисе данашњег изгледа трг је почео да добија 1733. године, када су направљени први пројекти будућег трга. После 1786. добио је данашњи облик правоугаоника величине 150 × 110 m. Три века трг је био место верских манифестација, војних парада и других престижних политичких и културних догађаја. На њему су се налазиле неке од најважнијих градских институција. Осим барока, на Тргу уједињења могу се видети монументални примери класицизма, сецесије и еклектицизма.^[1] Међу најзначајнијим и најупечатљивијим објектима на Тргу уједињења су Римокатоличка катедрала, позната и као Купола, Српска саборна црква, Барокна палата и свакако Стуб куге (Споменик свете Тројице) у самом средишту трга.

Трг уједињења
Piaţa Unirii
Трг Уједињења у Темишвару. На левој страни је зграда Лицеја, а са десне Барокна палата, данас Национални музеј уметности
Бивша имена	Главни трг Катедрални трг
Названа по	у знак сећања на долазак румунских трупа у Темишвар после Првог светског рата
Дужина	150 m
Ширина	110 m
Координате	45° 45′ 28.9″ N 21° 13′ 44.6″ E
Конструкција
Почетак изградње	1733.
Завршетак	после 1786.

Трг је веома значај за Српску националну мањину у Румунији, као и у самом граду. На њему се, осим Српске саборне цркве, налази Владичански двор епископа темишварског, центар српског духовно-црквеног и културног живота у Румунији. У згради са друге стране цркве некада се н алазила Српска кућа, седиште заједнице Срба у Румунији.^[2] Своје детињство на овом тргу провео је Милош Црњански и касније га је с одушевљењем описивао у својим делима.^[3]

Историја

Трг уједињења 1860

Румунске трупе улазе на Трг уједињења 3. августа 1919.

Трг уједињења је вековима био важан за историји Темишвара. Првобитно име трга било је Главни трг ( ), а касније Катедрални трг (Domplatz). Данашње име Трг уједињења добио је 1919. године, у знак сећања на долазак румунских трупа у Темишвар, што је симболизовало уједињење Румуније.^[4]

Развој Трга је уско повезан са трансформацијом града из средњовековне тврђаве окружене мочварама у модерни урбани центар. Након што су аустријске трупе, под вођством генерала Еугена Савојског, 1716. освојиле Темишвар, град је претрпео опсежну реконструкцију. До 1716. данашњи простор трга је дијагонално пресецао, од југоисточног угла ка северозападу, одбрамбени зид унутрашњег града османлијског утврђења. Утврђење је било од земље, споља заштићено палисадом од масивних дрвених балвана, малтерисаних кречом. Испред зида, са спољашње стране, налазио се главни шанац тврђаве. Током опсаде 1716. зид је оштећен, али је касније поправљен.

Свој данашњи облик трг је почео да добија почетком 18. века. Значајни грађевински подухвати започели су 1733. године, када је израђено неколико пројеката за његово уређење. Са рушењем одбрамбеног зида започело се тек после 1740. Касније је и шанац тврђаве затрпан земљом, а затим трг поплочан природним каменом. Последњи остаци утврђења уклоњени су 1745–1746. године.

До после 1786. јужно од католичке катедрале није било грађевина, односно био је празан простор. Тек касније је овај фронт трга потпуно изграђен и Трг уједињења је постао затворени градски простор. Тиме је створен правоугаони простор величине 150 × 110 m, што је био веома велики тр, у односу на површину тадашњег утврђеног града. Три века трг је био место верских манифестација, војних парада и других престижних политичких и културних догађаја. На њему су се налазиле неке од најважнијих градских институција.^[1]

Трг уједињења у Темишвару

Значајни објекти на тргу

Стуб куге у Темишвару

У самом центру трга налази се Стуб свете тројице, познатији као Стуб куге. Обележава крај епидемије куге која је, између 1738. и 1739. похарала цео Банат. Током епидемије у Темишвару је живот изгубило више од хиљаду људи, што је представљало шестину становништва. Епидемију су у Банат донеле аустријске царске трупе, а међу мртвима је било и шест градоначелника. Споменик је подигао царев намесник у Темишвару Јохан Антон Дешан фон Хансен ( ), чија жена је умрла током епидемије, у знак захвалности Богу за крај епидемије. У почетку се споменик налазио испред његове палате, на месту садашњег тржног центра Бега, да би 1755, по налогу царице Марије Терезије, био премештен на данашњу локацију.^[5]

На Тргу уједињења налази се више архитектонских ремек-дела и већина је проглашена за споменике културе Румуније. Међу њима су:

• Римокатоличка катедрала, позната и као Купола, је једна од најзначајнијих знаменитости на тргу. Пројектовао ју је у стилу барока бечки архитекта Јозеф Емануел Фишер фон Ерлах. Изградња катедрале је почела 1736. године, а завршена је 1774. године. Њена архитектура, са једним централним бродом и полуцилиндричним кровом, сведочи о архитектонској бриљантности тог времена. У катедрали се налази крипта у којој су сахрањене значајне католичке личности из историје Темишвара.
• Барокна палата је још једна значајна грађевина на тргу. Са својим украшеним фасадама и величанственим ентеријером представља један од најважнијих примера барокне архитектуре 18. века у Темишвару. Изграђена је 1754. године и првобитно је била резиденција банатских гувернера. Данас се у њој налази Национални музеј уметности.^[6]

Српска саборна црква (у средини), зграда Владичанског двора (лево) и некадашња Српска кућа (десно)

Римокатоличка катедрала на тргу, преко пута Српске саборне цркве

Ознака споменика културе на згради Владичанског двора

• Српска саборна црква је још једна архитектонска знаменитост на овом тргу. Грађена је између 1744. и 1748. године. Подигао ју је епископ темишварски Георгије Поповић на месту старих одбрамбених бедема из 16. века, срушених 1742. године. Занимљиво је да су звоници подигнути на данашњу висину тек 1791, јер је слободан поглед за војну посаду са тврђаве имао приоритет.^[7] Први иконостас, рад сликара Стефана Тенецког, замењен је 1843. године новим, који су израдили резбар Михаил Јанић и сликар Константин Данил. На њему се до данас обављају искључиво рестаураторски и конзерваторски радови. Западна фасада цркве је урађена у стилу класицизма, са елементима барока, а и сама унутрашњост је веома упечатљива. Године 1964. црква је добила статус споменика културе румунске државе. Рестаурирана је 1997, а радове је извео Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду. Следеће, 1998. године свечано је прослављено 250. година постојања. Црква је првобитно служила и румунској и српској православној заједници, а касније искључиво српској.^[1]
• Зграда Владичанског двора епископа темишварског још једна је упечатљива грађевина на Тргу Уједињења у Темишвару. Налази се поред Саборне цркве и представља центар српског духовно-црквеног и културног живота. У овој згради је 1790. одржан Темишварски сабор. Зграду је подигао епископ Георгије Поповић између 1745. и 1747. године. У време епископа Георгиоја Летића, 1906. године фасаду је, у „новосрпском” стилу, рестаурирао архитекта Ласло Секељи. У Владичанском двору се чувају значајна дела црквене уметности 17. и 18. века и богата библиографска колекција.
• Некадашња Српска кућа такође је значајна за српску националну мањину. Налази се са друге стране Саборне цркве, такође на тргу. У њој се некада налазило седиште заједнице Срба у Румунији. Саграђена је 1821. године и у њој је, поред бројних познатих Срба, живео Милош Црњански, чија се биста налази одмах поред куће, у порти цркве. У Српској кући било је седиште Женске добротворне задруге, Женског интерната, Српске секције Гимназије „Константин Дијаконович Лога”, Кола српске омладине и Српске основне православне вероисповедне школе (коју је завршио и сам Црњански).^[2]
• Pалата Микша Штајнер (или Макс Штајнер) име је добила по свом власнику, оснивачу банке која се налазила у овој згради.^[8] Грађена у стилу сецесије, истиче се сликовитошћу фасаде. Упечатљиви су керамички украси које је обојио Жолнаи, а украси који подсећају на радове архитекте Антонија Гаудија, иако су архитекти подвукли да им је надахнуће био „мађарски фолклор“. Мотив пчелињака, типичан за банке у периоду сецесије, јасно је уочљив на емајлираном керамичком забату изнад главног улаза.^[9]
• Куће Брик, Три хусара и Слон (Casa Brück, La Trei Husari, La Elefant) су три повезане зграде. Кућа Брик је једна од најлепших грађевина на тргу. Истиче се по фасади украшеној керамичким плочицама у мађарском стилу. Од 1910. године у приземљу зграде налазила се апотека. Данас је ту такође апотека, у којој се чува део намештаја из тог времена. Кућа Три хусара је повезана са Кућом Брик. Име носи по крчми која се некада у њој налазила. Кућа Слон налази се на крају овог низа. Порекло њеног имена поуздано се не зна. Обе куће, Три хусара и Слон, оригинално су имале само један спрат, али су дограђене у 20. веку. Осамдесетих година архитекта Шербан Стурдза је преуредио фасаде ове две зграде у барокном стилу.^[10]

• 
  Римокатоличка катедрала
• 
  Барокна палата
• 
  Српска саборна црква (поглед с трга)
• 
  Српска саборна црква (чеона фасада)
• 
  Владичански двор
• 
  „Српска кућа”
• 
  Pалата Микша Штајнер
• 
  Куће Брик, Три хусара и Слон

Туристички потенцијал

Темишварски Трг уједињења није само историјско место, већ и живо културно средиште, које сведочи о богатој прошлости, али и о садашњости овог града. Током године на тргу се организују различити догађаји, укључујући музичке фестивале, уметничке изложбе и традиционалне сајмове. Ови догађаји оживљавају трг, привлачећи и локално становништво и туристе. Последњих година предузете су значајне рестаурације како би се сачувао историјски шарм и истовремено повећала привлачност трга као туристичке дестинације. Подземна инфраструктура трга је обновљена, а калдрмисани поплочани простор је пажљиво враћен у првобитно стање. Локација у центру града га чини лако доступним и служи као полазна тачка за истраживање осталих атракција Темишвара.^[4]