Трезвењаштво

From Wikipedia, the free encyclopedia

Трезвењаштво
Remove ads

Трезвењаштво је пракса или залагање потпуне личне уздржљивости од алкохолних пића. Особа која практикује (и евентуално заговара) трезвењаштво назива се трезвењак (множина трезвењаци) или се једноставно каже да је трезвена.

Thumb
The Drunkard's Progress („Прогрес алкохоличара”), литографија Натанијела Куријеа која подржава покрет умерености у алкохолу (јануар 1846).
Thumb
Алегоријска мапа о умерености, праћена дугачком песмом. „Религијски канал“ је био јака струја далеко од „Бедних региона“ и „Отпадничког царства“, 1846.
Thumb
Удео становништва који наводно никада није пио алкохол.

Покрет трезвењака је први пут покренут у Престону, у Енглеској, почетком 19. века.[1] Друштво Темперанс је основана 1833. године од стране Џозефа Ливсеја који је постао вођа трезвењачкога покрета као аутор трезвењачке заклетве: Сагласни смо се да се уздржавамо од свих алкохолних пића опојнога квалитета, било да су але, портер, вино или жестине, осим ако нису лек.[2] У Србији први трезвењачки покрет (19. столеће) основао је Франсис Макензи, шкотски евангелиста и познати житељ Београда, који је издавао објекте (око данашње Макензијеве улице) само оним купцима који су били трезвењаци. Почетком следећег века, Милош Поповић основао Савез трезвене младежи.

Данас постоји велики број организација за умереност које промовишу трезвеност као врлину.[3] Најпознатији изјашњени трезвењаци у Србији су библијски фундаменталиста Мирољуб Петровић[4] и новинар Теша Тешановић[5].

Remove ads

Разлози

Неки уобичајени разлози за одабир пута трезвењаштва могу бити. психолошки, религиозни, здравствени (лечени алкохоличари),[6] медицински, породични, филозофски, друштвени и политички. Некада може то бити и једноставно питање укуса или преференција. Трезвењаци када су у кафанама или кафићима, обично одбијају алкохолна пића и конзумирају безалкохолна пића као што су вода, воћни сокови, газирани сокови, чајеви, кафа или безалкохолна пића.

Већина трезвењачких организација такође захтева од својих чланова да не промовишу алкохолне производе.[7][8]

Remove ads

Религија

Многе хришћанске деноминације, као што су методисти и квекери, често се повезују с трезвењацима због њихове традиционално снажне подршке покретима умерености у пићу, али и покретима који забрањују алкохол. Бројне протестантске хришћанске деноминације забрањују конзумацију алкохола или препоручују неконзумирање алкохола, укључујући амише, војску спаса, суботаре и месијанске Јевреје. Многи припадници ових верских деноминација такође су дужни да се уздрже од продаје таквих производа. Месијански Јевреји тврде да се реч вино погрешно тумачи и да то није алкохолно пиће, већ свеже исцеђен сок од грожђа (јеврејски тирош). Познати српски месијански Јевреј Мирољуб Петровић истиче да је ово данашње вино у ствари покварени сок од грожђа, док је право библијско вино у ствари тирош.[4] Слично тврде и методисти.[9]

Православна црква, Католичка црква, Лутеранске цркве, Древноисточне цркве и Англиканска заједница захтевају вино у свом централном верском обреду евхаристије (свето причешће). Цркве у методистичкој традицији захтевају да се у тајни причешћа користи „чисти, непокварени сок од грожђа“.[9]

Уздржавање од алкохола је начело бројних религија, укључујући хиндуизам, сикизам, бахаи и џанизам.

Харам је термин за сва опојна средства која су забрањена у исламу.

Слично томе, једно од пет правила будизма је уздржавање од опојних супстанци које ремете мир и самоконтролу ума, али је формулисано као правило обуке које треба преузети добровољно, а не као заповест.

Remove ads

Истраживање на особама које не пију

Доминик Кроној и Ричард де Висје објавили су истраживање у Психологија и здрављу у којем су проучавали стратегије које користе студенти који би желели да се одупру притиску вршњака да пију алкохол у неким приликама. Истраживање је наговестило да је мање вероватно да ће ученици поклекнути под притиском вршњака ако имају јака пријатељства с пријатељима који пију. Друштвене интеракције су у другом плану.[10]

Једна британска студија из 2015. године је показала да су млади тада били склонији трезвењаштву него њихови родитељи.[11]

Према Глобалноме извештају о алкохолу и здрављу, који је СЗО објавила 2011. године, скоро половина одрасле популације (45 насто) су доживотни апстиненти алкохола. Регион источнога Медитерана, који се састоји од муслиманских земаља на Блискоме истоку и северној Африци, далеко је регион са најнижом потрошњом алкохола на свету, како по глави становника.[12]

Познати трезвењаци

Религија

Новинарство

Политика

Музика

Позориште, филм и телевизија

Књижевност

Бизнис

Спорт

Измишљени ликови

Remove ads

Види још

Референце

 Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads