Грожђе
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Грожђе је назив за плод биљака из рода (винове лозе), којим се често назива и 12 основних и најпознатијих врста винове лозе, од којих се прави већина светских вина. Раније су се вина означавала према подручју на коме се грожђе гаји, али касније је број произвођача и подручја са виноградима толико порастао да је уведено означавање према варијетету грожђа.
Remove ads
Грожђе је тип воћа који расте у групама од 15 до 300, и може да буде црвено, црно, тамноплаве, жуто, зелено, наранџасто и ружичасто. „Бело“ грожђе је у ствари зелене боје, и еволуционо је изведено из пурпурног грожђа. Мутације у два регулаторна гена белог грожђа искључују продукцију антоцијанина, који је одговоран за боју пурпурног грожђа.[1] Антоцијанини и друге пигментне хемикалије из велике фамилије полифенола у пурпурном грожђу су одговорни за варирајуће нијансе пурпурне боје у црвеним винима.[2][3] Зрна грожђа типично имају елипсоидни облик, који подсећа на проширени сфероид.
Remove ads
- Каберне Совињон (фр. ) - Ово је најпопуларније грожђе на свету кад је производња црног вина у питању. Гаји се у Бугарској, Чилеу, Аустралији, Калифорнији, јужној Француској. Има мала плаво-црна зрна са дебелом кожом, касно олиста и касно сазрева.
- Мерлот или Мерло (фр. ) - Од овог грожђа се прави најскупље црно вино на свету - . Гаји се у Бордоу, има велика зрна са танком кожом, укус има трагове боровнице и менте.
- Небиоло (итал. ) - Даје врло комплексна црна вина, успева на кречњачком земљишту, на већим висинама, највише у северозападној Италији. Врло тамне боје, касно сазрева. на италијанском значи мала магла.
- Пино ноар (фр. ) - Од овог грожђа се прави чувени бургундац. Успева на кречњачком земљишту источне Француске. Ово је „свети грал“ произвођача у многим земљама. Има танку кожу црне боје и густе, густе гроздове. Поред Француске, гаји се и у Аустралији, на Новом Зеланду, у Јужној Африци, Италији, Румунији, САД.
- Сира или Шираз (фр. ) - Древно црно грожђе са Средњег истока. Гаји се на граниту, кречњаку и песку у долини Роне (Француска), у Калифорнији и Аустралији. Плаво-црне боје, има мала зрна и дебелу кожу. Релативно рано сазрева. Даје високе приносе, па произвођачи, ако желе виши квалитет, морају да га контролишу и смањују.
- Санђовезе (итал. ) - Ово грожђе се гаји по целој Италији, као и у Аргентини и Калифорнији. Расте на кречњаку, али и на глини, споро и касно сазрева, подложно је оксидацији. Најбоље је Санђовезе пиколо (итал. ).
Remove ads
- Шардоне (фр. ) - Бели шардоне је вероватно најтраженије грожђе на свету. Боље успева на сиромашнијем земљишту, али се прилагођава и другим типовима. Даје мале гроздове танке коже. Рано цвета и зри. Данас се гаји у свакој земљи у којој се прави вино.
- Шенин блан (фр. ) - Бело грожђе, користи се за најразноврснија вина, даје обична и пенушава, сува и слатка вина. Гаји се највише у долини Лоаре - југозападна Француска, све до Атлантика. Има танку кожу, касно сазрева. Расте и у Јужној Африци, Калифорнији, Аустралији и Новом Зеланду. Даје дуготрајна вина, али и вина која се одмах пију.
- Црвени траминер или Клевнер ( ) - Није баш бело грожђе, розе је, даје сува и слатка бела вина, карактеристичног ароматичног, некако зачињеног укуса. значи зачин. Пореклом је из италијанске покрајине Алдо Адига (итал. ) у којој се говори немачки. Ружичаста кожа, некада жута. Гаји се и у Алзасу (Француска, део према Немачкој), Аустрији, Немачкој, Словенији, Мађарској, Чешкој и Словачкој, Румунији, у Аустралији и на Новом Зеланду.
- Ризлинг ( ) - Одлично вино, мада постоје слабија као што је Олас и Лашки ризлинг. Воли хладнију климу. Бледа зрна са мрљама, у малим гроздовима. Касно цвета и зри. Даје врхунска сува, полуслатка и слатка вина. Гаји се у Немачкој, Алзасу, Италији, Аустралији, САД.
- Совињон блан (фр. ) - Грожђе долине Лоаре, расте на кречњаку, песку, шљунку. Компактни мали гроздови танке коже. Рано зри. Гаји се и у Италији, Јужној Африци, на Новом Зеланду, у Аустралији и САД.
- Семилон (фр. ) - Даје сјајна слатка вина и висококвалитетна сува вина. Има велика зрна и танку кожу. Тражи специфичне климатске услове. Расте у Бордоу у Француској, Чилеу, Аустралији, САД, Јужној Африци.
Remove ads
- Банатско виногорје
- Власотиначко виногорје (Власотинце)
- Вршачко виногорје (Вршац)
- Западноморавско подручје (Александровац)
- Сремско-фрушкогорско виногорје (Сремски Карловци)
- Суботичко-хоргошка пешчара (Палић)
- Нишавско-јужноморавско подручје (Прокупље)
- Тимочко подручје (Неготин, Књажевац)
- Шумадијско-великоморавско виногорје (Смедерево)
- Левачко виногорје (Рековац)
Дистрибуција и продукција
Према подацима Организације за храну и пољопривреду (ФАО), 75.866 km² је намењено узгоју винове лозе у свету. Приближно 71% светске продукције грожђа се користи за прављење вина, 27% као свеже воће, и 2% као сушено воће. Део рода грожђа се користи за продукцију сока од грожђа, који се реконституира са конзервираним воћем „без додатог шећера” и „100% природно”. Област намењена виноградима се повећава за око 2% годишње.
Нису доступне поуздане статистике које разлажу продукцију грожђа по варијетету. Сматра се да је највише култивирана сорта Султана, такође позната као Томпсоново бесемено грожђе, на бар 3.600 km². Друга најчешћа сорта је Аирен. Друге популарне сорте су Каберне совињон, Совињон блан, Каберне фран, Мерлот, Гренаш, Темпранило, Ризлинг, и Шардоне.[5]
Remove ads
Здравствене тврдње
Француски парадокс
Упоређивањем исхране међу западним земљама, истраживачи су открили да иако Французи имају тенденцију да једу виши ниво животињске масти, заступљеност болести срца остаје ниска у Француској. Овај феномен је био назван француским парадоксом, и сматра се да настаје због заштитних предности редовног конзумирања црног вина. Осим потенцијалних користи од самог алкохола, укључујући редуковану агрегацију тромбоцита и вазодилатацију,[7] полифеноли, нпр. ресвератрол, који су углавном присутни у грожђаној љусци, пружају друге могуће здравствене користи, као што су:[8]
- Промена молекуларних механизама у крвним судовима, смањивање подложности васкуларним оштећењима
- Умањена активност ангиотензина, систематског хормона који узрокује констрикцију крвних судова, што може да узрокује повишени крвни притисак
- Повишена продукција вазодилатацијског хормона, азот-моноксида (релаксирајућег фактора из ендотела)
Иако се неке здравствене власти не препоручују адаптацију потрошње вина,[9] знатна количина истраживачких резултата индицира да умерена конзумација, као што је једна чаша црног вина дневно за жене и две за мушкарце, могу да имају корисне здравствене ефекте.[10][11][12] Нови докази сугеришу да вински полифеноли као што је ресвератрол[13] пружају физиолошку корист, док сам алкохол може имати заштитне учинке на кардиоваскуларни систем.[14]
Ресвератрол
Ресвератрол је присутан у широко варирајућим количинама међу сортама грожђа, првенствено у њиховој љусци и семену, при чему мускадинско грожђе, има око сто пута вишу концентрацију од већине других.[15] Свежа љуска садржи око 50 до 100 микрограма ресвератрола по граму.[16]
Антоцијанини и друга фенолна једињења
Антоцијанини имају тенденцију да буду главни полифеноли у розе грожђу док су флаван-3-оли (нпр. катехини) заступљенији феноли у белим варијететима.[17] Укупни фенолни садржај, лабораторијски индекс антиоксидантске јачине, је већи у розим варијететима превасходно услед антоцијанинске густине у љусци црног грожђа, у поређењу са одсуством антоцијанина у љусци белог грожђа.[17] Ови антоцијанини привлаче напоре научника да дефинишу њихове особине у погледу људског здравља.[18] Фенолни садржај љуске грожђа варира са култиваром, композицијом земљишта, климом, географским пореклом, и праксом култивације или изложености болестима, као што су гљивичне инфекције.
Црно вина могу да понуде здравствене бенефиције које су веће од белог вина, због потенцијално корисних једињења која су присутна у љусци грожђа, а само црвено вино се ферментира са љуском. Дужина ферментационог периода које вино проведе у контакту са љуском грожђа је важна одредница његовог ресвератролног садржаја.[19] Обична немускадинска црна вина садрже између 0,2 и 5,8 mg/L,[20] у зависности од сорте грожђа, пошто је ферментисано са љуском, чиме је омогућена апсорпција ресвератрола у вино. У контрасту с тим, бело вино има нижи фенолни садржај, јер се ферментише након уклањања љуске.
Вина произведена из маскадинског грожђа могу да имају више од 40 mg/L, изузетно висок фенолни садржај.[15][21] У маскадинској љусци, елагинска киселина, мирицетин, кверцетин, кемпферол, и трансресвератрол су главна фенолна једињења.[22] Супротно претходним резултатима, елагинска киселина, а не ресвератрол, је главни фенол у мускадинском грожђу. Флавоноли сирингетин, сирингетин 3-О-галактозид, ларицитрин и ларицитрин 3-О-галактозид су такође присутни у розом грожђу, али су одсутни у белом грожђу.[23]
Конституенти семена
Биохемијске и прелиминарне клиничке студије су демонстрирале потенцијална биолошка својства олигомерних процијанидина грожђа и семена грожђа.[24] На пример, лабораторијски тестови индицирају потенцијалне антиканцерне ефекте екстракта грожђаног семена.[25] Према Америчком друштву за канцер, „тренутно постоји врло мало поузданих научних доказа да конзумација црвеног вина, грожђа или слеђење грожђане исхране може да спречи или лечи рак код људи”.[26]
Уље грожђаног семена из здробљеног семена се користи у козмецеутским и производима за негу коже због уочене здравствене користи. Уље грожђаног семена садржи токофероле (витамин Е) и високе садржаје фитостерола и полинезасићених масних киселина као што су линолна киселина, олеинска киселина, и алфа-линолеинска киселина.[27][28][29]
Токсичност грожђа и сувог грожђа код паса
Конзумација грожђа и сувог грожђа представља потенцијалну здравствену опасност за псе. Њихова токсичност за псе може да узрокује да животиња развије акутну бубрежну инсуфицијенцију (изненадан развој затајења бубрега) са ануријом (недостатком производње урина) и то може да има фатални исход.[30]
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads