Туларе (Медвеђа)

За друге употребе, погледајте Туларе (вишезначна одредница).

Туларе је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 104 становника.

Туларе
Село виђено са Мркоњског виса.
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Медвеђа
Становништво
— 2022.	104
Географске карактеристике
Координате	42° 47′ 21″ С; 21° 27′ 19″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	649
Туларе Туларе на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	16247
Позивни број	016
Регистарска ознака

Овде се налазе Манастир Брајина, Туларска бања и запис клен код цркве.

Географски положај и тип села

Насеље је подигнуто у северозападном делу истоимене котлинице (555 m), на морфолошкој граници и споју котлинског дна и обода, у подножју Ђаловог (845 m) и Мркоњског виса (1 017 m), огранака Гољака (1 181 m). Туларска котлиница је део долине Туларске реке, леве саставнице Јабланице. Туларе је лоцирано у средњем току Туларске реке, удаљено 63 кm југозападно од Лесковца, седишта Јабланичког округа, односно 24 кm од варошице Медвеђе, седишта општине којој припада.

Спада у рурална насеља разбијеног типа (џематског варијетета).

Клима

Туларе има одлике жупне микроклиме због његове знатне надморске висине, положаја у котлиници и заштићености од ветрова. Његово поднебље је свеже, погодно за одмор и разне видове рекреације. Због знатне надморске висине падавине су повећане, а за летње доба године карактеристични су чести пљускови.

Хидрографске карактеристике

Кроз село протиче Туларска река.

Највећа туристичка вредност Тулара су његови термоминерални извори. Они се одликују јаком минерализацијом и важнијим физичко-хемијским својствима, те омогућују шире лечилишне индикације, те и комбиновано лечење.^[1]

Демографија

У насељу Туларе живи 129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,4 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 63 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 460 1953. 544 1961. 548 1971. 479 1981. 351 1991. 244 232 2002. 166 198 2011. 162 2022. 104

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 0       0 80+ 0       6 75—79 3       2 70—74 3       8 65—69 10       8 60—64 6       9 55—59 2       6 50—54 5       2 45—49 6       1 40—44 6       3 35—39 4       7 30—34 4       8 25—29 8       4 20—24 2       2 15—19 6       5 10—14 3       4 5—9 5       9 0—4 5       4 Просек : 40,4 43,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	97	99	111	109	98	77	63

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	21	16	9	6	6	3	2	0	0	0	2,63

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	65	21	35	5	3	1
Женски	71	14	36	18	3	0
УКУПНО	136	35	71	23	6	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	32	18	0	0	2
Женски	21	9	0	0	4
Укупно	53	27	0	0	6
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	3	0	1
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	3	0	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	2	0
Женски	0	0	2	3	2
Укупно	0	0	5	5	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	2
Женски	0	0	0	1
Укупно	1	0	0	3

Национални састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			117	70,48%
Црногорци			47	28,31%
непознато			1	0,60%

Национални састав према попису из 2022.[5]‍
Срби			92	88,4%
Црногорци			10	9,6%