Уметнички музеј

From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

Уметнички музеј је специјализована врста музеја која сакупља, чува, истражује, тумачи и излаже уметничка дела.[1] Циљ уметничког музеја је да омогући јавности увид у уметничко стваралаштво различитих периода, култура и стилова, као и да допринесе образовању, истраживању и уживању у уметности. Уметнички музеји могу бити посвећени широкој палети визуелних уметности, укључујући сликарство, вајарство, графику, цртеж, фотографију, примењену уметност, дизајн, видео уметност и друге облике ликовног и визуелног изражавања.

Remove ads

Дефиниција и функције

Према дефиницији Међународног савета музеја (ICOM), музеј је "непрофитна, стална установа у служби друштва и његовог развоја, отворена за јавност, која набавља, конзервира, истражује, комуницира и излаже материјално и нематеријално наслеђе човечанства и његовог окружења у сврху образовања, проучавања и задовољства".[1] Уметнички музеј ову општу дефиницију примењује специфично на уметничка дела.

Кључне функције уметничког музеја су:

  • Сакупљање (аквизиција): Формирање и допуњавање музејских збирки уметничких дела путем куповине, поклона, легата, размене или теренских истраживања.
  • Конзервација и рестаурација: Стручно чување, заштита и обнављање уметничких дела како би се обезбедила њихова трајност за будуће генерације.
  • Истраживање и проучавање: Научна обрада музејских збирки, проучавање уметника, стилова, периода, техника и контекста настанка уметничких дела.
  • Излагање (презентација): Организовање сталних поставки и повремених (тематских, студијских, монографских, ретроспективних) изложби како би се уметничка дела учинила доступним јавности.
  • Интерпретација: Пружање информација и контекста који помажу посетиоцима да разумеју и доживе уметничка дела (кроз легенде, текстове у каталозима, аудио-водиче, предавања).
  • Образовање и рад са публиком: Организовање радионица, предавања, стручних вођења, дечјих програма и других активности намењених различитим категоријама публике.[2]
  • Документација: Вођење детаљне евиденције о предметима у збиркама.
  • Издавачка делатност: Објављивање каталога изложби, монографија, научних студија и других публикација.
Remove ads

Историјски развој (кратак преглед)

Thumb
Музеј Лувр у Паризу, један од најпознатијих светских уметничких музеја

Корени уметничких музеја сежу у античке ризнице храмова и приватне колекције владара и богатих појединаца. Током ренесансе у Европи, формирају се значајне приватне збирке уметнина (нпр. збирке породице Медичи у Фиренци). "Кабинет куриозитета" (Wunderkammer) такође представља претечу модерних музеја. Први јавни уметнички музеји почињу да се отварају у XVIII веку, као резултат просветитељских идеја о доступности знања и културе широј јавности. Неки од најранијих и најзначајнијих јавних уметничких музеја су:

  • Музеј Ашмолијан у Оксфорду (отворен за јавност 1683. године, иако је првобитно био кабинет куриозитета).
  • Галерија Уфици у Фиренци (збирке отворене за јавност крајем XVIII века).
  • Музеј Лувр у Паризу (отворен као јавни музеј 1793. године током Француске револуције).[3]
  • Ермитаж у Санкт Петербургу.

Током XIX и XX века, широм света се оснива велики број уметничких музеја, који постају важне културне и образовне институције.

Remove ads

Врсте уметничких музеја

Уметнички музеји се могу класификовати на основу различитих критеријума:

  • Према обиму и врсти збирки:
  • Према оснивачу/власништву:
    • Државни (јавни) музеји: Оснива их и финансира држава или локална самоуправа.
    • Приватни музеји: Основани од стране појединаца, фондација или корпорација.
    • Универзитетски музеји и галерије.

Збирке и изложбе

Музејске збирке представљају срце сваког уметничког музеја. Формирају се систематским сакупљањем, проучавањем и чувањем уметничких дела. Изложбе су основни начин на који музеји комуницирају са публиком.

  • Сталне поставке представљају избор најзначајнијих дела из музејских збирки, често организованих хронолошки, тематски или по уметничким школама.
  • Повремене (тематске) изложбе истражују одређене теме, уметнике, периоде или феномене, често позајмљујући дела из других институција или приватних колекција. Оне омогућавају дубљи увид у специфичне аспекте уметности и привлаче нову публику.
Remove ads

Улога у друштву

Уметнички музеји имају важну и вишеструку улогу у савременом друштву:

  • Чувари културне баштине: Они сакупљају, штите и чине доступним уметничка дела која представљају део националног и светског наслеђа.
  • Образовне институције: Пружају могућности за учење о уметности, историји и различитим културама за све узрасте.
  • Центри истраживања: Подстичу научно проучавање уметности и доприносе развоју историје уметности и музеологије.
  • Простори за дијалог и рефлексију: Уметност може подстаћи критичко размишљање о друштвеним, политичким и егзистенцијалним питањима.
  • Катализатори креативности и инспирације за уметнике и ширу јавност.
  • Фактори културног туризма и локалног економског развоја.
Remove ads

Уметнички музеји у Србији (примери)

Thumb
Музеј савремене уметности у Београду

У Србији постоји низ значајних уметничких музеја и галерија:

Remove ads

Види још

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads