Фабрицио Раванели

Фабрицио Раванели (итал. ; 11. децембар 1968) је бивши италијански фудбалер и државни репрезентативац. Играо је на позицији нападача.

Фабрицио Раванели
Фабрицио Раванели
Надимак	Сребрна лисица
Датум рођења	(1968-12-11)11. децембар 1968. (56 год.)
Место рођења	Перуђа, Италија
Висина	1,88
Позиција	нападач
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1986–1989 1989–1990 1990 1990–1992 1992–1996 1996–1997 1997–1999 1999–2001 2001–2003 2003–2004 2004–2005	Перуђа Авелино Казертана Ређана Јувентус Мидлсбро Марсељ Лацио Дерби каунти Данди Перуђа	90 7 27 66 114 35 64 27 50 5 39	(41) (0) (12) (24) (41) (17) (28) (4) (14) (0) (9)
Репрезентативна каријера
1995-1998	Италија	22	(8)
Тренерска каријера
2013 2018	Ајачио Арсенал Кијев

Каријера

Свој фудбалски пут је започео 1986. у Перуђи и одиграо три одличне сезоне, где је постигао 41 гол на 90 утакмица. Године 1989. прелази у Авелино али се кратко задржава јер је послат на позајмицу у Казертану, где је био годину дана и убрзо се опет вратио у Авелино. Али ни у другом покушају не успева да се наметне у Авелину. Године 1990. прелази у Ређану, где проводи две добре сезоне.

Његов таленат приметили су скаути Јувентуса и у Торино стиже пред сезону 1992/93. Препознатљив по својој седој коси, Раванели је постао у Јувентусу један од најубојитијих нападача Европе, средином деведесетих. Играјући за Јувентус освојио је Скудето у сезони 1994/95, Куп Италије 1995, Суперкуп Италије 1995, Куп УЕФА 1993, и као највећи успех издваја се победа у финалу Лиге шампионе над амстердамским Ајаксом 1996. године.^[1]

Као његова најбоља партија у бело-црном дресу остаће упамћена утакмица против ЦСКА из Софије, 27. септембра 1994. године када је постигао свих 5 голова у победи од 5:1.^[2][3] Такође, у финалу Лиге шампиона 1996. постигао је водећи гол за Јувентус.^[4] На крају, када се сабере његов учинак у Старој дами добије се да је за четири сезоне, одиграо 111 утакмица и постигао 41 гол.

Након изузетно успешне четири године у Јувентусу, прелази у Премијер лигу Енглеске, тачније у Мидлсбро.^[5] Из периода када је бранио боје клуба са Риверсајд стадиона, остаће упамћен његов хет-трик против Ливерпула на отварању сезоне 1996/97.^[6] Помогао је Мидлсброу да дође до финала ФА купа и Лига купа 1997. године, али у ни у једном од ова два такмичења није забележена победа. То је била његова прва а уједно и једина сезона за Мидлсбро. За годину дана проведених у овом клубу забележио је сасвим солидан скор од 34 утакмице и 17 голова.

Пред сезону 1997/98. сели се у Француску, тачније на југ ове земље у град Марсељ, где потписује за Олимпик. Ту се задржао три сезоне и у 64 меча уписао 21 гол. То је било довољно водећим људима Лација да га доведу у своје редове пред почетак шампионске 2000. године за овај клуб из главног града Италије. Помогао је у освајању Скудета и Купа Италије са 4 гола у 27 утакмица.

До краја своје дуге и врло успешне каријере бранио је још боје Дерби каунтија,^[7] Дандија,^[8] а каријеру је завршио у тамо где је и започео - у Перуђи.

За репрезентацију Италије играо је четири године, од 1995. до 1999. и на 22 утакмице постигао је 8 голова. Био је члан тима на Европском првенству 1996. у Енглеској.

Успеси

Клупски

Јувентус^[1]

• Серија А (1): 1994/95.
• Куп Италије (1): 1994/95.
• Суперкуп Италије (1): 1995.
• Лига шампиона (1): 1995/96.
• Куп УЕФА (1): 1992/93.

Лацио^[9]

• Серија А (1): 1999/00.
• Куп Италије (1): 1999/00.

Индивидуални

• Најбољи стрелац Купа Италије: 1994/95. (6 голова)^[10]
• Најбољи стрелац Серије Ц2: 1987/88. (23 гола)^[11]