Фанерофита

Фанерофита (грч. – „видљив, откривен」; грч. – „биљка」) је животна форма вишегодишњих биљака. Дефинисао ју је Раункијер^[1][2], као форму вишегодишњих биљака које имају трајне гране са пупољцима на врховима, а који се налазе слободно у ваздуху, на удаљености од подлоге углавном већој од 50 . У ову групу спадају жбунови, дрвеће и епифите. Животна форма фанерофита је веома ретка у поларним и пустињским областима, јер је најслабије прилагођена неповољном периоду године^[3].

Фина подела ове животне форме извршена је на основу висине на којој се налазе пупољци:

• макрофанерофите, код којих су пупољци на висини већој од 8 ;
• мезофанерофите, код којих су пупољци на висини 2–8 ;
• микрофанерофите, код којих су пупољци на висини 0,5–2 ;
• нанофанерофите, код којих су пупољци на висини не већој од 50 .

Пупољци фанерофита су изложени неповољним климатским условима, попут мраза у хладним и умереним климатским областима. Заштита пупољака од испаравања и хладноће обезбеђена је заштитним љуспама. Ретке су биљке умерених области са голим пупољцима (нпр. чибуковина). Код њих се заштита од хладноће одвија длакама.

Галерија слика

• 
  панчићева оморика, макрофанерофита
• 
  шимшир, нанофанерофита
• 
  заштићени пупољци лужњака
• 
  голи пупољак чибуковине