Фетерменов пораз

Фетерменов пораз (енгл. ), битка између Сијукса и америчке војке вођена 21. децембра 1866. Највећа индијанска победа у рату Црвеног Облака.

Фетерменов пораз
Део Рата Црвеног Облака
Фетерменов покољ.
Време 21. децембар 1866. Место Шеридан, Вајоминг, САД Узрок Отпор Сијукса ширењу америчких колониста на њихова ловишта у Вајомингу. Исход Индијанска победа.
Сукобљене стране
САД	Сијукси
Команданти и вође
Виљем Фетермен †	Црвени Облак Грбавко Луди Коњ
Јачина
81[1]	1.000[2]-2.000[3]
Жртве и губици
81 мртав	200 мртвих и рањених[4]

Позадина

Боузменов пут

У јуну 1866. америчка војска ушла је на територију Сијукса (Оглала) у долини Барутне реке у североисточном Вајомингу и подигла тврђаве Рино, Фил Керни и Смит како би обезбедила путовање на Боузменовом путу до рудника злата у Монтани.^[5] Иако су Сијукси, предвођени поглавицом Црвеним Облаком, били решени да бране своја ловишта, озбиљни напади нису почели све до завршетка јесењег лова, када су се Индијанци снабдели храном за зиму.^[2]

Литл Бигхорн

Вашита

Роузбад

Рањено Колено

М.Шапа

Апачки пролаз

Форт Вејн

Рат краља Филипа

Детроит

Поинт Плезант

Дејд

Типекану

Темза

Санд Крик

Стилман

Висконсин

Бед Екс

Сент Луис

Црна Брда

Пир

Табор

Пит

Рено

Фил Керни

Ларами

Сан Карлос

Смит

Боземан

Смит

В.Јама

Клирвотер

Котонвуд

Б.Птица

Бела река

Риџли

Мимс

Потковица

Трес Кастиљос

Сибекју

Т.Апачи

Сијера Мадре

ЧИВАВА

СОНОРА

Потковица

Потковица

Потковица

Потковица

Вабаш

Об.стабла

Важније битке Индијанских ратова (1640-1890).

Супротстављене снаге

Америчке снаге састојале су се од 18. пешадијског пука и једне чете коњице, са неколико пољских топова. Пешадија је била наоружана изолученим мускетама Спрингфилд модел 1861 са бајонетима, које су биле добро оружје за борбу на одстојању, али су се споро пуниле. Коњица је била наоружана нешто боље, карабинима и револверима Колт модел 1860, са сабљама за борбу прса у прса. Америчка војска била је управо изашла из Грађанског рата, са искусним и прекаљеним официрима и војницима. Међутим, амерички заповедник пуковник Керингтон био је искусан администратор, а не борац, и ниже старешине сматрале су га кукавицом. Са друге стране, нижи официри, које је предводио капетан Виљем Фетермен, били су пуни самопоуздања након победа у Грађанском рату и сматрали су Индијанце противником недостојним поштовања.^[2]

Америчка војска била је подељена у три удаљена и изолована одреда: по 150 војника чувало је тврђаве Рино и Смит на јужном и северном крају Бозмановог пута, док је главнина (око 400 људи са неколико топова) чувала тврђаву Фил Керни у средини, 90 миља јужно од тврђаве Смит.^[6]

Индијанске снаге, под командом Црвеног Облака и Грбавка, чинили су ратници из преко 1.000 колиба, који су почетком децембра 1866. подигли логор око 10 миља од тврђаве Фил Керни. Сви ратници били су на коњима, наоружани хладним оружјем за блиску борбу (копљима, секирама и ножевима) и луком и стрелом, са мало пушака и још мање муниције.^[3] Међу млађим ратницима био је и Луди Коњ, коме је ово била прва велика битка.^[2] Број ратника износио је око две хиљаде.^[3]

Тврђава Фил Керни под опсадом

Први окршај код тврђаве Фил Керни одиграо се 6. децембра 1866: мали одред Сијукса напао је караван са залихама недалеко од тврђаве и одмах се дао у бекство пред војницима пуковника Керингтона, који су изјахали да га бране. По унапред договореном плану, у околним шумама чекале су у заседи стотине индијанских ратника на коњима. Када се једно одељење америчке коњице сувише удаљило од главнине, прогонећи бегунце, Индијанци су излетели из заседе и за трен ока разбили одред. Двојица Американаца су погинула (поручник Хорешио Бингем и наредник Џорџ Бауерс) , а више њих је тешко рањено. Изненађен, опрезни пуковник Керингтон повукао је људе у тврђаву, упркос противљењу нижих официра, који су били убеђени да у отвореном боју увек могу поразити Индијанце, без обзира на однос снага. Тако је тврђава Фил Керни остала под опсадом, а снабдевање храном и огревом постало је несигурно и опасно. У таквој ситуацији стрпљење америчких војника и официра било је на искушењу и пуковник Керингтон је с муком уздржавао своје људе од несмотрених испада из тврђаве.^[3]

Битка

По снегу, 21. децембра мали одред Сијукса (међу којима је био и Луди Коњ) напао је караван дрвосеча недалеко од тврђаве Фил Керни. Американци су распоредили кола у круг и бранили се ватром, чекајући помоћ из тврђаве. У одговор, из тврђаве је дојурио капетан Виљем Фетермен са 27 коњаника, 59 пешака и неколико цивилних извидника. По унапред припремљеном плану, мали индијански одред повукао се без борбе, изазивајући војнике да их нападну. Капетан Фетермен није издржао увреду и наредио је јуриш, иако су Индијанци непрестано узмицали све док се обе војске нису удаљиле ван видокруга тврђаве. Тада се индијанска клопка затворила, и преко 1.000 ратника је излетело из заседе.^[2]

Америчка пешадија успела је да испали само један плотун и збила се за одбрану бајонетима, пошто се пушке спредњаче нису могле брзо напунити: ратници на коњима окружили су их и побили стрелама за неколико минута. Амерички коњаници успели су да се повуку на оближњи брег, где су нашли заклон међу неким стенама и отворили ватру из револвера, али и они су савладани после само двадесетак минута борбе. Био је то потпуни пораз, а читав амерички одред од 80 људи био је уништен.^[1]

Последице

Ову битку америчка штампа назвала је Фетерменов масакр, док су је Сијукси назвали Битка стотину убијених. Сијукси су уништили али и Индијанци су претрпели тешке губитке - око 200 мртвих и рањених.^[4] Оштра зима прекинула је борбе до пролећа, али је овако знатан пораз изазвао сензацију у америчкој штампи и обесхрабрио присталице рата у америчком Конгресу, натеравши владу да покуша нове преговоре са Сијуксима у пролеће 1867.^[7]