Хасијум

Хасијум (, лат. ), претходно уннилоктијум (), прелазни је метал.^[9][10] Назив је добио по једној од Немачких савезних држава, Хесену. Први пут га је изоловао 1984. године тим немачких истраживача који су предводили Петер Армбрустер и Готфрид Минценберг. Он је синтетички (не налази се у природи већ је добијен вештачки) и радиоактивни елемент. Најстабилнији познати изотоп хасијума је ²⁷⁷, са временом полураспада од око 30 секунди. До данас је синтетизирано више од 100 атома хасија.^[11]

Хасијум

Општа својства
Име, симбол	хасијум, Hs[а]
У периодноме систему
Водоник Хелијум Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон ↑ Hs[а] ↓ () боријум ← хасијум → мајтнеријум ‍
Атомски број (Z)	108
Група, периода	група 8, периода 7
Блок	d-блок
Категорија	прелазни метал
Ел. конфигурација
по љускама	2, 8, 18, 32, 32, 14, 2
Физичка својства
Агрегатно стање	чврст (предвиђено)[4]
Густина при с.т.	41 g/cm3 (предвиђено)[5]
Атомска својства
Енергије јонизације	1: 730 kJ/mol 2: 1760 kJ/mol 3: 2830 kJ/mol (остале) (предвиђено)[6]
Атомски радијус	126 pm (процењено)[5]
Ковалентни радијус	134 pm (процењено)[7]
Остало
Кристална структура	​збијена хексагонална (HCP) (предвиђено)[4]
CAS број	54037-57-9
Историја
Именовање	по Hassia-и, латински за Хесен, Немачка, где је откривен[8]
Откриће	(1984)
Главни изотопи
изотоп расп. пж. (1/2) ТР ПР 269 16  α 265 270 9  α 266 277m 110  СФ
референце • Википодаци

У периодном систему налази се у -блоку трансактиноидних елемената. Хасијум припада елементима 7. периоде и 8. групе периодног система, па је стога шести члан 6 серије прелазних метала. Хемијски експерименти потврдили су да се хасијум понаша као тежи хомолог осмијума из 8. групе елемената. Његове хемијске особине су само делимично проучене, а до данас је познато да у великој мери одговарају особинама других елемената из исте групе. Очекује се да би хасијум у већим количинама могао бити сребрнасти метал који лако реагује са кисеоником из ваздуха, градећи испарљиви тетроксид.

Историја

Прву синтезу елемента 108 покушао је 1978. године руски тим научника којег су предводили Јури Цолакович Оганесјан и Владимир Утјонков на Заједничком институту за нуклеарна истраживања () у руском граду Дубна, користећи реакције којим би могли добити изотопе хасијума-270 и 264. Међутим, добијени подаци нису били у складу са очекиваним, те су пет година касније извели нове експерименте, када су ова два изотопа хасијума добијена заједно са изотопом 263. Експеримент је поновљен 1984. и потврђен.^[11]

Хасијум је званично откривен 1984. године, а открио га је немачки тим истраживача којег су предводили Петер Армбрустер и Готфрид Минценберг на Институту за истраживање тешких јона (нем. ) у Дармштату. Научници су бомбардовали мету сачињену од изотопа олова-208 са убрзаним језгрима атома жељеза-58, након чега су добили три атома изотопа хасијума-265.^[12] Након тог открића настала је полемика у научним круговима о томе ко би званично требао добити заслуге за откриће хасијума. -ова трансфермијска радна група () у свом извештају 1992. назначила је сарадњу немачких научника као званично откриће елемента. Навели су да је Институт у Дармштату „детаљније, и уз боља убеђења” пружио доказе, а пошто су комбиновани подаци из Дубне и Дармштата потврдили да је синтетисани елемент управо хасијум, је добио заслуге за откриће. -ова група је претходно знала да су подаци такође давали основа да се руско откриће из 1983. наведе као званично, али су навели да је „елемент 108 са великом вероватноћом играо значајну улогу у експерименту у Дубни”.^[11][13]

Име хасијум предложили су Петер Армбрустер и његови сарадници, који су званично признати као откривачи елемента 1992, а извели су га из латинског имена немачке савезне покрајине Хесен (), где се институт и налази.^[11][14] Користећи Мендељејеву предложену номенклатуру за неименоване и неоткривене хемијске елементе, хасијум би се требао звати и ека-осмијум. Године 1979. током такозваних "Трансфермијских ратова" (али пре синтезе хасијума), је објавио препоруке према којим би се овај елемент требао називати уннилоктијум (са припадајућим симболом ),^[15] што је представљало систематско привремено име, све док се елемент не открије (и откриће потврди), те се затим не додели стално име. Иако су хемичари и физичари генерално прихватили име хасијум, почев од школа до напредне литературе, многи научници су игнорисали -ову препоруку, те га зову једноставно "елемент 108" са симболом (108), или само 108, док неки користе предложено име „хасијум”.^[16]

-ова комисија је 1994. предложила да се елемент 108 назове ханијум () према немачком физичару Нобеловцу Оту Хану, након ранијег предлога отоханијум (),^[17] иако је дугогодишња пракса била да особа или особе које открију елемент имају право да предложе име,^[18] тако да би се елементи названи по Хану и Лизи Мајтнер (мајтнеријум) налазили један до другог, у част њиховом заједничком открићу нуклеарне фисије.^[17] Овај потез је био због тога што нису сматрали да је покрајина Хесен ишта „учинила” да би се елемент назвао по њој.^[11] Након протеста немачких научника и Америчког хемијског друштва, се предомислио те је назив хасијум () интернационално прихваћен 1997. године.^[11][19]

Предвиђене особине

Разни прорачуни показују да би хасијум требао бити најтежи познати елемент из 8. групе периодног система, и да је то у складу са периодним законима. Његове особине би генерално требале одговарати онима које се очекују за теже хомологе осмијума, уз неколико незнатних одступања због релативистичких ефеката.

Напомене

1. The most stable isotope of hassium cannot be determined based on existing data due to uncertainty that arises from the low number of measurements. The confidence interval of half-life of ²⁶⁹Hs corresponding to one standard deviation is, based on existing data, 7001160000000000000♠16±6 seconds, whereas that of ²⁷⁰Hs is 7000900000000000000♠9±4 seconds. It is also possible that ^277mHs is more stable than both of these, with its half-life likely being 7002110000000000000♠110±70 seconds, but only one event of decay of this isotope has been registered ажурирано: 2016.^{[ажурирање]}.^[1][2]