Хистрионични поремећај личности

Хистрионични поремећај личности (F60.4) је поремећај личности који карактерише театралност у изражавању емоција, потреба за пажњом, признањем и узбуђењем и афективна нестабилност.^[1] Назив поремећаја потиче од латинске речи хистрио (histrio,-onis, m.), што значи глумац.^[2]

Хистрионични поремећај личности
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	психијатрија, клиничка психологија
МКБ-10	F60.4
МКБ-9-CM	301.5
MedlinePlus	001531
MeSH	D006677

Особе са хистрионичним поремећајем осећају се непријатно када нису у центру пажње, и како би је придобиле драматизују и преувеличавају чињенице, осећања и искуства или теже истицању заводљивим понашањем, физичким изгледом и појавом. Углавном имају добро развијене социјалне вештине, и интерперсонално одају утисак шармантних, живахних особа склоних флерту, манипулативном и импулсивном понашању.^[3] Труде се да изгледају привлачно и истакну се јарком или провокативном одећом.^[4] Каприциозне су, са емоцијама које се брзо и лако мењају, а чијим драматичним испољавањем могу посрамити околину или деловати неискрено. Когнитивно су сугестибилне и могу потпасти под утицај особа којима се диве.^[1]

Особе са овим поремећајем често нису свесне да имају проблем, и траже помоћ када симптоми почну да представљају тешкоћу на послу, у међуљудским односима или ометају лично благостање.^[5] Хистрионични поремећај се дијагностификује у раном одраслом добу, после 18. године. Преваленца поремећаја у општој популацији је од 2 до 3%, а 4 пута је чешћи код жена него код мушкараца. Међутим, могуће је да жене више траже психолошку помоћ и отвореније говоре о симптомима.^[6]

Дијагноза

Суштинска особина овог поремећаја личности је продорна и претерана емоционалност и понашање са којим се тражи пажња. Овај образац почиње у раном одраслом добу и присутан је у различитим контекстима. Појединци се осећају непријатно или се осећају нецењено када нису у центру пажње. Често су живахни и драматични, имају тенденцију да привлаче пажњу на себе и могу у почетку да очарају нова познанства својим ентузијазмом, привидном отвореношћу или флертовањем. Ови квалитети се троше како ови појединци стално захтевају да буду у центру пажње. Они претендују на улогу да буду главни на журци, а ако нису у центру пажње, могу учинити нешто драматично (нпр. измишљати приче, направити сцену) како би скренули фокус на себе.^[7]

Ова потреба је често очигледна у њиховом понашању са клиничаром (нпр. ласкање, доношење поклона, пружање драматичних описа физичких и психолошких симптома који се замењују новим симптомима сваке посете).^[7]

По Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје, како би се дијагноза хистрионичног поремећаја утврдила неопходна је первазивност понашања у циљу привлачења пажње и присуство афективних нерегуларности уз најмање пет од следећих критеријума:^[8]

1. Непријатан/-а је у ситуацијама у којима он или она нису у центру пажње.
2. Интеракцију са другима често карактерише непримерено сексуално заводљиво или провокативно понашање.
3. Приказује брзе промене и плитко изражавање емоција.
4. Доследно користи физички изглед да скрене пажњу на себе.
5. Има стил говора који је претерано импресионистички и без детаља.
6. Показује самодраматизацију, театралност и преувеличано изражавање емоција.
7. Сугестибилност, лабилност (тј. на њега лако утичу други или околности).
8. Сматра да су везе интимније него што заправо јесу.^[7]

Коморбидитети и компликације

Уз овај поремећај често се јављају и:

• Антисоцијални поремећај личности
• Гранични поремећај личности
• Зависни поремећај личности
• Депресија
• Анксиозни поремећаји
• Напади панике
• Болести зависности (злоупотреба алкохола, психоактивних супстанци)
• Соматоформни поремећаји

Особе са хистрионичним поремећајем личности могу имати интерперсоналних и брачних проблема због заводљивог понашања и променљивог расположења. Потреба за привлачењем пажње може их навести на претње самоубиством или самоповређујуће гестове.^[8]

Диференцијална дијагноза

Хистрионични поремећај треба разликовати од нарцистичког, зависног и граничног поремећаја личности.

Тежња да буду у центру пажње заједничка је особама са нарцистичким и хистрионичним поремећајима личности. Међутим, код нарцистичког поремећаја особе теже да изазову дивљење, док особе са хистрионичним поремећајем траже било који тип пажње^[9].

И особе са граничним и са хистрионичним поремећајем карактерисане су интензивним и променљивим емоционалним стањима – међутим, особе са граничним поремећајем углавном имају негативно мишљење о себи^[3].

И код зависног и код хистрионичног поремећаја присутна је тежња особа да буду у близини других људи, али су особе са зависним поремећајем личности престрављене могућношћу да буду одбијене и презрене, и због тога су више инхибиране у понашању^[3].

Узроци

Иако не постоји експлицитни узрок хистрионичног поремећаја, претпоставља се да на његово формирање утиче више чинилаца, те да је он последица и наследних и срединских фактора.

Једна претпоставка је да се поремећај развија као неодговарајући механизам одбране, као реакција на трауматични догађај или трауматично окружење^[10].

Друга претпоставка је да на развој поремећаја утичу родитељи и васпитање. Претерано удовољавање детету и неспособност родитеља да поставе границе може утицати на развој поремећаја^[11]. Родитељи који и сами испољавају драматично, променљиво и неприкладно сексуално понашање могу бити модел деци и бити фактор ризика за развој поремећаја^[12].

Породична историја поремећаја личности, психијатријских поремећаја и болести зависности представља предиспозицију за развој поремећаја^[4].

Лечење

Психотерапија може помоћи особама са хистрионичним поремећајим личности да стекну увид у свој проблем и омогућити боље друштвено и професионално функционисање.

Супортивна психотерапија, при којој се пацијенту пружа подршка, саосећање и охрабрење, може бити корисна у регулисању поремећаја, јер обезбеђује умирујуће, непретеће психотерапијско окружење, умањује емоционалну нелагоду, подучава конструктивним механизмима одбране и ради на побољшању самопоштовања^[3].

Психодинамска психотерапија такође може бити добра терапијска метода јер подстиче кориснике да укључе фазе које су прескочили током емоционалног развоја^[13], да разумеју конфликте који су у позадини њихових неадаптивних понашања и да замене неадекватна понашања и реакције прикладнијим^[11].

Одређени симптоми могу захтевати посебан третман психофармацима. Афективна нестабилност може се лечити антидепресивима, антипсихотицима и стабилизаторима расположења. Стабилизатори расположења се могу користити и за умањење импулсивности^[12].

Преваленција

Подаци из Националног епидемиолошког истраживања о алкохолу и сродним стањима из 2001–2002. сугеришу да је преваленца хистрионичног поремећаја личности 1,84%.^[7]