Централна Америка
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Централна Америка (енгл. , географски појам који користе Уједињене нације у својој категоризацији геополитичких подрегија) је регион Северне Америке и у оквиру ње Средње Америке, налази се између јужне границе Мексика и северозападне границе Колумбије у Јужној Америци. Неки географи класификују Централну Америку као велики земљоуз, и у овом погледу она понекад укључује део Мексика источно од Земљоуза Тевантепек, тј. мексичке државе Чијапас, Табаско, Кампече, Јукатан и Кинтана Ро.
.svg)
Централна Америка стога има површину од око 521.876 са ширином између Тихог океана и Карипског мора од око 560 km до око 50 .
Remove ads
Природне одлике
Геологија
Геологија Централне Америке је активна, са вулканским ерупцијама и земљотресима који се дешавају с времена на време. 1931. и 1972. године, земљотреси су опустошили Манагву, главни град Никарагве. Плодна земљишта због вулканске лаве су омогућила да се одржи велика густина становништва у пољопривредно продуктивним пределима на високим надморским висинама.
Клима
Средња годишња количина падавина креће се у распону 3.000 - 6.000 . Будући да се налази на удару пасата, карипска обала и источне падине планина примају два пута више падавина од пацифичких обала Централне Америке. Количину падавина на пацифичкој обали снижава хладна Калифорнијска морска струја. Крајем лета и током јесени, Централна Америка је изложена разорном дејству тропских циклона - урагана.
Као најужи део Америка, Централна Америка је место где се налази Панамски канал као и предложени, али никада завршени Канал Никарагве.
Remove ads
Биодиверзитет
Централна Америка је део Мезоамеричког биодиверзитетског појаса и она поседује 7% укупног светског биодиверзитета.[1] Пацифичка миграторна рута је главни пут којим се крећу птице у Америкама, простире се правцем север-југ и иде од Аљаске до Огњене земље. Због левкастог облика копнене масе, птице селице се могу видети у веома великим концентрацијама у Централној Америци, посебно у пролеће и у јесен. Као мост између Северне и Јужне Америке, Централна Америка има много врста из неарктичке и неотропске екозоне. Међутим, јужне земље (Коста Рика и Панама) имају већи биодиверзитет него северне (Гватемала и Белизе), док државе у централном делу региона (Хондурас, Никарагва, Салвадор) имају најмањи биодиверзитет.[1]
Биодиверзитет у Централној Америци (број различитих врста терестријалних кичмењака и васкуларних биљака)
Remove ads
Становништво
Амерички земљоуз или Централна Америка наставља се на Мексико и пружа се до Панамског канала који раздваја Северну од Јужне Америке. Састоји се од седам држава које су, осим Панаме и Белиза, независност избориле врло рано - у првој половини 19. века. Међутим, због честих унутрашњих сукоба, државних удара и спољашњег неколонијалног утицаја, то подручје је све до данас остало политички врло немирно. Земље Америчког земљоуза у целини су гушће насељене од Мексика, али реше од Антилске Америке. Међу појединим земљама има великих разлика, од ретко насељеног Белиза (12 становника по km²) до пренасељеног Салвадора (320 становника по km²).
Постојала је савезна држава Централна Америка у раном 19. веку, која се састојала од садашњих независних држава Гватемале, Хондураса, Салвадора, Никарагве и Костарике (и дела модерне мексичке државе Чијапас). Позната је и као Уједињене Провинције Централне Америке или Сједињене Државе Централне Америке.
Становништво Централне Америке врло је сложено због дуготрајног заједничког живота и мешања староседелаца Индијанаца с европским досељеницима и доведеним црнцима и њиховим потомцима, преовлађују местици (мешанци Индијанаца и белаца), изузетак је Костарика где преовлађују белци.[9]
Демографија
Према процени из 2018. године, Средња Америка има 47.448.333 становника.[10][11] Са површином од 523.780 km²,[12] она има густину насељености од 91 ст. по km².
Језици
Званични језик у већини земаља Централне Америке је шпански, осим у Белизеу, где је енглески званичан језик. Мајански језици чине породицу језика која обухвата око 26 међусобно сличних језика. Гватемала је 1966. године званично признала 21 од њих. Шинкански и гарифунски језици су такође присутни у Централној Америци.
Етничке групе
Овај регион је веома богат у смислу етничких група. Већина становништва су мелези, са присутним популацијама Маја и белаца, укључујући народе Шинка и Гарифуна. Имиграција Арапа, Јевреја, Кинеза, Европљана допринела је повећању броја етничких група у овом подручју.
| Етничке групе у Централној Америци (2010) | |||||||||
| Држава | Популација | % Староседеоци | % Белци | % Местици/Mixed | % Црнци | % Шинка | % Остали | ||
 Белизе |
324.528 | 6,3% | 5,0% | 49,6% | 32,0% | 0,0% | 4,1% | ||
 Костарика |
4.301.712 | 4,0% | 65,8% | 13,8% | 7,2% | 0,0% | 9,0% | ||
 Салвадор |
6.340.889 | 1,0% | 12,0% | 86,0% | 0,0% | 0,0% | 1,0% | ||
 Гватемала |
15.700.000 | 38,0% | 18,5% | 40,0% | 1,0% | 0,5% | 2,0% | ||
 Хондурас |
8.143.564 | 6,0% | 5,5% | 82,0% | 6,0% | 0,0% | 0,5% | ||
 Никарагва |
5.815.500 | 5,0% | 17,0% | 69,0% | 9,0% | 0,0% | 0,0% | ||
 Панама |
3.474.562 | 6,0% | 10,0% | 65,0% | 14,0% | 0,0% | 5,0% | ||
Религија
Доминантна религија у Централној Америци је хришћанство (95,6%).[14] Почевши од шпанске колонизације у 16. веку, католицизам је постала најпопуларнија религија у региону до прве половине 20. века. Од 1960. године дошло је до пораста других хришћанских група, нарочито протестантизма, као и других верских организација и појединаца који се идентификују као нерелигиозни.[15]
Remove ads
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads