Цугшпице

Цугшпице ( , IPA: ) представља са 2.962 m (9.718 ft) изнад мора највиши врх Ветерштајнгебиргеа те највишу планину у Немачкој. Лежи јужно од града Гармиш-Партенкирхена, а аустријско-немачка граница пролази кроз његов западни врх. Јужно се налази Цугшпицплат, високи крашки плато са многобројним пећинама. На боковима Цугшпицеа су три глечера, укључујући два у Немачкој највећа: северни Шнефернер с површином од 30,7 хектара и Хоенталфернер с површином од 24,7 хектара. Трећи је јужни Шнефернер који заузима 8,4 хектара.

Цугшпице
Zugspitze
Поглед са Ервалда (Тирол, Аустрија)
Географске карактеристике
Ндм. висина	2.962[1] m
Израженост	1.746[2] ↓ Превој Ферн → Парзајершпице
Изолација	25,8 km → Цвелферкогел[н. 1]
Врх масива	Финстерархорна / Монбланб
Списак	највиша тачка земље (Немачка) ултра
Координате	47° 25′ 16″ С; 10° 59′ 07″ И 47° 25′ 16″ С; 10° 59′ 07″ И
Географија
Планина Цугшпице Локација у Немачкој на граници са Аустријом
Државе	Тирол, Аустрија Баварска, Немачка
Масив	Ветерштајнгебирге, Источни Алпи
Геологија
Орогенеза	тријас
Врста планине	ветерштајнски кречњак[3]
Пењање
Први успон	Јозеф Наус, Јохан Георг Таушл и помоћник Мајер; 27. август 1820.; пре 205 година (1820-08-27)
Најлакши пут	реинтална рута

Први успон на Цугшпице био је 27. августа 1820; у питању су Јозеф Наус, његов помоћник Мајер и планински водич Јохан Георг Таушл. Данас постоје три нормалне руте до врха: једна од долине Хелентала на североистоку; друга од долине Рајнтала на југоистоку; и трећа са запада преко Естерајхише Шнекара. Једна од најпознатијих гребенских рута у Источним Алпима пролази преко назубљеног Јубилеумсграта до врха — повезујући Цугшпице, Хохбласен и Алпшпице. За планинаре постоји мноштво смештаја у близини; на западном врху самог Цугшпицеа је Минхнер хаус, а на западним падинама Винер-Нојштетер хите.

Три жичаре иду до врха Цугшпицеа. Прву (Тиролска жичара, изграђена 1926) направила је немачка компанија Адолф Блајхерт^[4] и завршава на хребету испод врха (2.805 метара н. м.) — такозвана Кам станица, пре него што је терминус премештен на стварни врх (2.951 метар н. м.) — године 1991. Зупчана успињача (Баварска железница до Цугшпицеа) иде попреко северног бока планине и завршава на Цугшпицплату — одакле друга жичара преузима путнике за транспорт до врха. Зупчана железница и жичара Ајбзе, трећа жичара, превозе просечно 500.000 људи до врха сваке године. Зими, девет ски лифтова покрива скијалиште на Цугшпицплату. Западна станица, отворена 1900. године, као и истраживачка станица у Шнефернерхаусу, углавном се користе за спровођење истраживања климе и прикупљање података.

Галерија

• 
  Поглед на Цугшпице и Хелен­талфернер са Алпшпицеа
• 
  Цугшпице изнад долине Рајнтал
• 
  Поглед с платформе Цугшпицеа на Аустрију
• 
  Западни део, поглед са средњег Хоенталшпицеа
• 
  Северна страна Цугшпицеа, поглед с језера Ајбзе
• 
  Језеро Ајбзе испод Цугшпицеа, шума на северној обали
• 
  Алпска галка (лат. ) на Цугшпицеку
• 
  Крст на врху планине Цугшпице
• 
  Минхнерхаус (2005)
• 
  Винер-Нојштетер хут (2006)
• 
  Јозеф Наус (1824)
• 
  Цугшпце, уље Макса Волфингера (1864)
• 
  Означени аероснимак масива Цугшпице
• 
  Панорамски поглед са платформе Цугшпцеа северно на Немачку; види се Ајбзе у средини и Грајнау десно

Напомене

1. Референтна тачка Ахеркогел која се често помиње у литератури лежи неколико метара одавде.