Чукотско-камчатски језици

Чукотско-камчатски језици је језичка породица присутна на крајњем североистоку Сибира.

Географска распрострањеност чукотско-камчатских језика, у 17. веку (шрафирана светлоцрвена и тамноцрвена) и у 20. веку (тамноцрвена)

Понекад се ова породица језика типолошки и географски класификује као део палеосибирске групе језика. Ова класификација је свеобухватна и обухвата све језике којима се говорило у Сибиру пре ширења тунгуских и туркијских језика.

Језици

Чукотско-камчатски језици се деле на две подгрупе, на чукотску и камчатску:^[1] Чукотски или чукотско-корјачки језици (северни огранак):

• Чукчијски језик (или чукотски или луораветлански)
• Корјачки језик
• Алиуторски језик
• Керечки језик

Камчатски или ителменски језици (јужни огранак):

• Ителменски језик (или западноителменски)
• Источноителменски језик †
• Јужноителменски језик †

Сви језици ове породице су угрожени. У најбољем положају је Чукчијски.

Везе са другим језицима

Нема конкретних доказа да су чукотско-камчатски језици генетски повезани са неким другим језиком или неком другом језичком породицом. Ова породица се неретко сматра делом тзв. палеосибирске језичке породице; међутим, термин палеосибирски језици заправо представља општи термин за бројне језике тог подручја за које није утврђено порекло, а за које се претпоставља да су до ширења туркијских и тунгуских језика чинили најраспрострањеније језике Сибира.