Шешана

Шешана^[1] (перс. , тур. ) или шишана,^[2] кратка пушка кремењача турског порекла.

Проста, неукрашена шешана са шпанским табаном из војног музеја у Стокхолму.

Иста пушка са леве стране.

Дефиниција

Раскошно украшена турска шешана, дужине око 105 цм и масе око 4 кг.

Вук Караџић у Српском рјечнику из 1852. године дефинише шешану као врсту пушке кремењаче, источњачки карабин.^[1]

Карактеристике

Као и већина других пушака кремењача произведених у Османском царству, шешане су имале такозвани шпански табан, који Вук Караџић у Српском рјечнику из 1852. године назива турским или арнаутским.^[3] Опруге и читав механизам за опаљивање налазили су се споља, на спољашњој страни табанске дашчице, тако да су се делови лако прљали и ломили, али и лако чистили и замењивали у случају квара.^[4]

Употреба

Оружје из херцеговачког устанка (1875-1878). Шешане су трећа и четврта пушка са леве стране.

Ове пушке биле су у употреби од 1700. до после 1878. године широм Османског царства и на Балкану. У Србији, задржале су се у цивилној употреби (као ловачке пушке и за самоодбрану) до осамдесетих година 19. века. Најмање једна шешана коришћена је од стране устаника током Тимочке буне (у бици на Грамади).^[5]

Види још

• Џефердар