Штимље

Штимље (алб. ) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази на југу централног дела Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2024. било је 7.487 становника.^[а]

Штимље
Штимље
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Штимље
Становништво
— 2024.	7.487
Географске карактеристике
Координате	42° 26′ 00″ С; 21° 02′ 18″ И
Временска зона	(), лети ()
Штимље Штимље на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознака	UR
Веб-сајт

Географија

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Штимље површине 1283 . Смештено је на 30 km југозападно од Приштине на главном магистралном путу који повезује главни град покрајине са Призреном и недалеко од развођа Црноморског, Егејског и Јадранског слива.

Историја

Само насеље је познато по једном од двораца српских владара у средњем веку који се налазе на простору око некадашњег Сврчинског језера. У њему је 1326. краљ Стефан Дечански (1322—1331) издао повељу Дубровчанима у вези царине коју су држали у Новом Брду. Године 1348. Цар Душан је обавезао мештане овог села да дају мед и восак његовој задужбини — цркви Светих Арханђела код Призрена. Недалеко од њега (10 југозападно) је подигнут и Топиловачки Град да би штитио дворац од кога данас нема назнака, док су остаци самог утврђења обрасли шумом. По турском попису из 1455. године село је имало 109 српских кућа и два попа.

Указом Краља од 21. јула 1927. године насеље је добило статус варошице.

Између 1920. и 1922. године на темељима цркве из средњег века је подигнута црква Светог Арханђела Михаила. Посвећена је српским ратницима изгинулим у Првом светском рату. Током Другог светског рата српску цркву у селу Штимљу су опљачкали и демолирали Албанци.^[1] Црква је тешко оштећена након рата на Косову и Метохији 1999. године, као и у мартовском погрому 2004. године. Након обнове коју је извршио УНЕСКО, у јуну 2012. године Албанци су поново уништили храм.^[2] Овде се налази и Црква Светог Николе у Штимљу.

Овде се налази Институт у Штимљу, болница за душевне болеснике, једина таква установа на Косову и Метохији.^[3]

Демографија

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Штимље.

Етнички састав према попису из 1961.[4]‍
Албанци			1.929	68,1%
Срби			822	29%
Црногорци			61	2,1%
Укупно: 2.832

Етнички састав према попису из 1981.[5]‍
Албанци			4.352	82,6%
Срби			714	13,5%
Роми			99	1,9%
Муслимани			87	1,6%
Укупно: 5.271

Етнички састав према попису из 2011.[6]‍
Албанци			6.742	92,9%
Ашкалије			415	5,7%
Срби			48	0,7%
Укупно: 7.255

Број становника на пописима:

Демографија[7] Година Становника 1948. 2.003 1953. 2.292 1961. 2.832 1971. 3.866 1981. 5.271 1991. 6.657

Види још

• Општина Штимље
• Црква Светог Николе у Штимљу
• Црква Светог Арханђела Михаила у Штимљу

Напомене

1. Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.