1075

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	10. век 11. век 12. век
Деценије:	1050-е 1060-е 1070-е 1080-е 1090-е
Године:	1072 1073 1074 1075 1076 1077 1078
1075 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:\|312px]]
[[Датотека:\|312px]]

Википедија:Непознат датум — Владавина арапске династије Абадида у Севиљи у данашњој Шпанији (од 1023. до 1091).
9. јун – Битка код Хомбурга победа Хајнриха IV над побуњеним Саксонцима.
Побуна три грофа. Вилијам Освајач гуши побуну грофа од Источне Англије Ралфа де Гвадера, грофа од Херефорда Роџера ФицВилијама и грофа од Нортумбрије Валтеофа.
Почетак контроверзе око инвеституре између папе Гргура VII и цара Хајнриха IV. Папин декрет о укидању секуларне инвеституре.
Формиран је по други пут Валенсијски емират.
Византијски цар Михаило Дука наставља своју борбу са побуњеним Руселом де Бејлом. Алексије Комнин је убедио турског емира Тутуша да му преда Русела за велику суму новца, а он је, сазнавши за опасност, побегао у Амасију. Побуњеници су предали све своје тврђаве.
Нићифор Вријеније стратег Драча је повео рат против кнежевине Дукље и Далмације. Убрзо је ушао у сукоб и са византијским царем Михаилом VII Дуком и у Једрену се прогласио за цара^[1]. Грађански рат је искористио Михаило I Војислављевић да се окрене против Византије.
Бадње вече. Покушај атентата на папу Гргура VII. Вођа феудалне странке, Ценције (или Ченчо), са гомилом својих следбеника, јурнуо је на њега и, обливен крвљу, одвео га и затворио у његову утврђену кућу. Али Рим је устао у папину одбрану и ослободио га.
Млетачки дужд Доменико Селво, пошто је протерао Нормане из Далмације, прихватио је заклетву верности од главних градова земље.
Изјаслав Јарославич, пошто није добио подршку од Пољске 1073. од краља Болеслава IV, стиже у Мајнц (у Горњој Немачкој). Немачки хроничар Ламперт од Херсфелда помиње да је „руски краљ по имену Дмитриј (крштено име Изјаслава Јарославича) стигао у Мајнц да га види (Хајнриха IV), доносећи са собом непроцењиво благо у златним и сребрним посуђима и скупоценој одећи, тражећи помоћ против свог брата Свјатослава Јарославича, који га је насилно протерао из краљевства и окупирао га са суровошћу тиранина「.
Изјаслав Јарославович је био на двору немачког краља Хајнриха IV, који није пружио никакву стварну помоћ прогнанику (1073-1075), већ га је поверио на бригу маркгрофа Дедија. Покушавајући да промени положај Болеслава II Храброг, он шаље свог сина Јарополка Изјаславича са посланством папи Гргуру VII у Рим у пролеће. Очајна ситуација Изјаслава I Јарославича илустрована је његовим неочекиваним предлогом папи да призна староруску државу као феуд Светог Петра (што је подразумевало њено повлачење из црквене потчињености цариградском патријарху и прелазак под контролу Римске курије), а кнез пристаје да призна зависност Русије од папе. Ситуација се радикално променила након изненадне смрти кнеза Свјатослава Јарославича у децембру 1076. године.
Пролеће — Владимир Мономах долази у посету свом оцу у Перејаслав.
5. април — после Ускрса, Владимир Мономах одлази у Владимир-Волински.
Април — Папа Гргур VII шаље поруку Изјаславу Јарославичу и пољском краљу Белеславу.
Владимир Мономах, према Кијево-Печерском патерику, заједно са својим оцем Всеволодом Јарославичем посећује Кијево-Печерски манастир, где се исцељује од болести молитвама Антонија Печерског и игумана Теодосија Печерског.

Догађаји

Рођења

Смрти

Дани сећања

Види још

Референце

Wikiwand - on