1152

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	11. век 12. век 13. век
Деценије:	1130-е 1140-е 1150-е 1160-е 1170-е
Године:	1149 1150 1151 1152 1153 1154 1155
1152 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:\|312px]]
[[Датотека:\|312px]]

4. март — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III.

Пролеће – Краљ Балдуин III и његова мајка, краљица Мелисенда, позвани су да интервенишу у спору између Балдуинове тетке Одијерне и њеног мужа Ремона II, грофа од Триполија. Одијерна одлучује да оде на дуг одмор и путује у Јерусалим, док је Ремон прати путем ка југу. На повратку у Триполи, група асасинова га избоде на смрт на јужној капији града. Гарнизон јуриша на оружје и излива се на улице, убијајући сваког муслимана на путу, али асасини успевају да побегну; мотив њиховог чина никада није познат.
Балдуин III захтева већа овлашћења и криви Манасеса, владара Рамле, за мешање у његово законско наслеђивање као владара Јерусалима. Он захтева друго крунисање од патријарха Фулхера одвојеног од Мелисенде. Фулхер одбија, и као неку врсту самокрунисања, Балдуин парадира градским улицама са ловоровим венцима на глави. Пред Високим судом (Haute Cour) донета је одлука да се краљевство подели на два округа.
Балдуин III започиње грађански рат против Мелисенде и покреће инвазију на југу. Осваја замак Мирабел, који брани Манас. Балдуин му поштеђује живот и бива прогнан, а Наблус се убрзо предаје. Мелисенда тражи уточиште у Давидовој кули са својим млађим сином, шеснаестогодишњим Амалриком. Балдуин улази у Јерусалим, дозвољава мајци да задржи Наблус и околину као свој мираз.
Лето – Нур ал-Дин, селџучки владар (атабег) Алепа, поново осваја већину крсташке територије у долини Оронта – сводећи Кнежевину Антиохију на мало више од уске приобалне траке дуж Средоземног мора. Грофовија Триполи остаје непромењена, а Јерусалим остаје потенцијална претња са амбицијама да се прошири на исток, док истовремено тежи да доминира Фатимидским калифатом у Египту.
15. фебруар – Краљ Конрад III умире након 14-годишње владавине у Бамбергу. Наследио га је његов 29-годишњи нећак Фридрих I Барбароса, војвода од Швабије, који је крунисан за краља Немаца у Ахену неколико дана касније, 9. марта. Фридрих постаје једини владар Немачке и добија краљевске ознаке, упркос чињеници да Конрад има шестогодишњег сина, Фридриха IV, који постаје војвода од Швабије.
21. март – Краљ Луј VII одбацује свој брак са Елеонором Аквитанском и поништава га због недоличног понашања и крвног сродства – враћајући јој земље и титуле. У року од 6 недеља, Елеонора се поново удаје за Хенрија Анжујског, који је полагао право на грофовије Анжу и Мен, и провинцију Турен након смрти свог оца Џефрија Плантагенета, претходне године. Додавањем Елеонориних земаља, он сада контролише територију која се протеже непрекидно, од Шербура до Бајона.
Град Городец, смештен на обалама реке Волге, основао је Јуриј Долгоруки, велики кијевски кнез.
6. април – Краљ Стивен Енглески наводи своје племиће да се закуну на верност његовом сину Јустасију, као законитом наследнику енглеског престола. Теобалд, надбискуп Кентерберијски, и други бискупи одбијају да крунишу Јустасија, фаворизујући Хенрија Анжујског да уместо њега затражи престо. Стивен конфискује њихову имовину, а Теобалд је приморан на изгнанство у Фландрију.
Краљ Стивен Енглески опседа замак Њубери и држи младог Вилијама као таоца како би осигурао да његов отац, Џон Маршал, одржи обећање и преда замак. Када Џон одбије да се повинује, Стивен прети да ће дечака катапултирати преко зидина. Након тога, Вилијам остаје талац круне много месеци.
Алмохадски калифат осваја Магриб ел-Авсат (данашњи Алжир). Град Беџаја постаје једна од главних поморских база Алмохада.
Матлакоуатл постаје владар града-државе Аскапоцалко која се налази у долини Мексика (до 1222).
Сабор Келс-Мелифонт: Успостављен је садашњи епархијски систем Ирске (са каснијим изменама) и признат је примат Арма.

Догађаји

Рођења

Смрти

Дани сећања

Види још

Референце

Wikiwand - on