5-HT7 receptor
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
receptor je član familije G-protein spregnutih receptora. On se aktivira neurotransmiterom serotoninom (5-hidroksitriptamin, )[1] 5-7 receptor je spregnut sa (stimuliše produkciju intraćelijskog signalnog molekula cAMP)[2][3] i izražen je u mnoštvu humanih tkiva, a posebno u mozgu, gastrointestinalnom traktu, i u raznim krvnim sudovima.[3] Ovaj receptor je bio meta razvoja lekova za lečenje nekoliko kliničkih poremećaja.[4] receptor je kodiran genom, koji kod ljudi ima tri splajsne varijante.[5]
Remove ads
Funkcija
Kod ljudi, neurotransmiter serotonin (5-Hidroksitriptamin (5-)) učestvuje u raznim kognitivnim i behavioralnim funkcijama. Serotoninski receptor inicira signalnu kaskadu koja započinje oslobađanjem stimulatornog G protein iz GPCR kompleksa. zatim aktivora adenilat ciklazu koja povišava Intracelularne nivoe sekundarnih glasnika cAMP.
receptor učestvuje u relaksaciji glatkih mišića vaskulaturnog i gastrointestinalnog trakta.[1] Najviše gustine 5-7 receptora su u talamusu i hipotalamusu. On je prisutan u znatnoj meri i u hipokampusu i korteksu. 5-sub>7 receptor učestvuje u termoregulaciji, cirkadijalnom ritmu, učenju, memoriji, i spavanju. Smatra se da ovaj receptor učestvuje i u regulaciji raspoloženja, i da je stoga možda podesna meta za lečenje depresije.[6]
Remove ads
Ligandi
Brojni ligandi se vezuju za 5-7 receptor sa umerenim do visokog afiniteta.
Agonisti
Agonisti oponašaju dejstvo endogenog liganda, serotonina.
- 5-Karboksamidotriptamin (5-)
- 5-Metoksitriptamin ()
- (mešoviti 5-1A/5-7 agonist)[7]
- (4-(2-Difenil)--(1,2,3,4-tetrahidronaftalen-1-il)-1-piperazineheksanamid)
- (4-[2-(Metiltio)fenil]--(1,2,3,4-tetrahidro-1-naftalenil)-1-piperazineheksanamid)
- ω-Metilserotonin[8]
- -(1,2,3,4-Tetrahidronaftalen-1-il)-4-aril-1-piperazineheksanamidi (mogu da funkcionišu kao bilo agonist ili antagonist u zavisnosti od bočnog lanca)[9][10]
Antagonisti
Antagonisti se vezuju za receptor ali ne proizvode fiziološki respons, nego blokiraju dejstvo agonista ili inverznih agonista. Inverzni agonisti inhibiraju konstitutivnu aktivnost receptora, čime proizvode funkcionalne efekte suprotne agonistima (kod 5-7 receptora: ↓cAMP).[11][12] Antagonisti i inverzni agonisti se tipično kolektivno nazivaju „antagonistima“ i, u slučaju 5-7 receptora, diferencijacija između antagonista i inverznih agonista je problematična zbog različitih nivoa efikasnosti inverznih agonista među splajsnim varijantama receptora. Na primer, mesulergin i metergolin su antagonisti na i izoformama, dok su inverzni agonisti na splajsnoj varijanti.[13]
- 33-ethil-6-fluoro-1,3-dihidro-2-indol-2-on[14]
- Amisulprid[15]
- Amitriptilin
- Amoksapin
- Aripiprazol
- Klomipramin
- Klozapin
- Ciproheptadin
- -Dimetiltriptamin
- (mešoviti antagonist)
- Flufenazin
- Fluperlapin
- Imipramin
- Ketanserin
- Loksapin
- LSD
- Maprotilin
- Mesulergin
- Metisergid
- Mianserin
- Olanzapin
- Ritanserin
- [16][17][18]
- [18]
- (visoko 5-7 selektivan)[19]
- [20]
- SB-691,673[16]
- Sertindol
- Spiperon
- Sulpirid
- Tenilapin
- TFMPP
- Trifluoperazin
- Ziprasidon
- Zotepin
Inaktivirajući antagonisti
Inaktivirajući antagonisti su nekompetitivni antagonisti koji permanentno onesposobljavaju receptor, što je naizgled slično desenzitaciji receptora. Do inaktivacije receptor ne dolazi putem klasičnih mehanizama kao što su fosforilacija, regrutovanje beta-arestina, i internalizacija.[21] Inaktivirajući antagonisti interaguju sa receptorom u ireverzibilnom/pseudo-ireverzibilnom maniru, kao što je slučaj sa [3]risperidonom.[22][23]
Remove ads
Vidi još
Референце
Spoljašnje veze
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads