Бакар(II) сулфат

Уколико сте тражили друго једињење, погледајте чланак бакар(I) сулфат.

Бакар() сулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле ₄, где је оксидациони број бакра +2. Познато је још и под називом плави камен и представља најважнију со бакра.

Бакар() сулфат

Кристал Бакар-сулфат у праху
Модел Модел
Називи
назив Бакар() сулфат
Други називи Куприсулфат плави камен
Идентификација
број	7758-98-7 Н
	100.028.952
број	231-847-6
MeSH	Copper+sulfate
	8800000 (анхидрован) 8900000 (пентахидрат)
Својства
Хемијска формула	4
Моларна маса
Агрегатно стање	плава кристална супстанца (пентахидрат) прљавобели прах (анхидрован)
Густина
Тачка топљења	110 ° (−4) 150°) (−) < 650 ° распада се
Растворљивост у води	31.6 (0 °)
Структура
Кристална решетка/структура	триклинична система
Геометрија молекула	октаедар
Термохемија
Стандардна моларна ентропија (So298)	109.05 −1 mol−1
Опасности
ЕУ класификација ()	Опасан по здравље (Xn) Иритант (Xi) Опасан за животну средину (N)
R-ознаке	R22, R36/38, R50/53
S-ознаке	(S2), S22, S60, S61
Тачка паљења	Не гори
Сродна једињења
Други катјони	Никл(II) сулфат Цинк сулфат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Добијање

Плави камен се може добити на неколико начина^[1]:

• Отпаци бакра загревањем са сумпором у пламеној пећи даје бакар() сулфид, који се на ваздуху оксидује у сулфат.
• Може се добити и распршавањем разблажене сумпорне киселине на бакарне отпатке у торњу обложеном оловом, уз присуство ваздуха:

${\displaystyle \mathrm {2Cu+2H_{2}SO_{4}+O_{2}\longrightarrow \;2CuSO_{4}+2H_{2}O} }$

• Добија се и пржењем сулфидних руда бакра, при чему се бакар, али и присутно гвожђе оксидују, па се раздвајају уз помоћ сумпорне киселине. Ипак, раздвајање није потпуно, па плави камен садржи и примесе овог другог оксида.
• Чист сулфат се добија у лабораторији реакцијом куприоксида са сумпорном киселином, а потом кристализацијом.

Физичка и хемијска својства

Анхидрована со је врло хигроскопна, што се иначе и користи за доказивање малих количина воде. Може се добити загревањем на изнад 230 °, када плави камен изгуби воду. На температури од 340 ° гради се базни сулфат, а изнад 650 ° се распада на оксид. На собној температури познат је пентахидрат плаве боје, лако растворљив у води. На 15 ° у 100 грама воде се раствара 32,9 грама сулфата.^[1]

Примена

Плави камен се употребљава у разним областима људског деловања; у галваностегији, у електричним батеријама, у индустрији боја, посебно израду зелених пигмената, али и у штампању памучних тканина, за импрегнацију дрвета, а помешан са кречним млеком, употребљава се и као фунгицид.^[1]