El Navavi

Abu Zakarija Jaḥja ibn Šaraf el Navavi (arap. ;‎ 1233–1277), široko poznat kao el Navavi ili Imam Navavi (631–676 A.H./1234–1277), bio je sunski šafijatski pravnik i hadiski učenjak.^[8] On je napisao brojna i dugačka dela kojima su obuhvaćeni hadisi, teologija, biografije i pravna nauka.^[9] El Navavi se nije ženio.^[10]

El Navavi
Puno ime	Yaḥyā ibn Sharaf al-Nawawī
Datum rođenja	muharem 631 AH/ oktobar 1233
Mesto rođenja	Nava  sadašnja Sirija
Datum smrti	24. redžeb 676 AH [1]/ 21. decembar 1277 (starost 45)
Mesto smrti	Nava  sadašnja Sirija
Zanimanje	istoričar, bibliograf, naučnik, pravnik.
Stil	šafizam[2]
Titula	Imam
Pokret	Ašariti[3][4][5][6][7]

Rani život

El Navavi je rođen u Navi blizu Damaska, u Siriji.^[8] Kao i kod arapskog i drugih semitskih jezika, poslednji deo njegovog imena odnosi se na njegov rodni grad.

Jasin bin Jusuf Marakaši napominje: „Video sam imama Navavija u Navi kada je bio desetogodišnji mladić. Drugi dečaci njegovih godina su ga terali da se igra sa njima, ali imam Navavi je uvek izbegavao da se igra i ostajao je zauzet učenjem plemenitog Kurana. Kada su pokušali da dominiraju njime, insistirajući da se pridruži njihovim igrama, on je jadikovao i izražavao svoju nezainteresovanost zbog njihovih glupih postupka. Gledajući njegovu mudrost i dubokoumnost, razvila se posebna ljubav i naklonost u mom srcu za mladog Navavija. Prišao sam njegovom učitelju i pozvao ga da se izuzetno brine o ovom momku, jer će postati veliki religiozni učenjak. Njegov učitelj me je pitao da li sam proricatelj ili astrolog. Rekao sam mu da nisam ni gatar, ni astrolog, već da me je Alah naveo da izgovorim ove reči." Njegov učitelj je preneo ovaj incident Imamovom ocu i imajući u vidu traganje za znanjem svog sina, odlučio je da život svog sina posveti služenju i unapređenju islama.^[11]

Život kao učenjak

Od svoje 18. godine studirao je u Damasku, i nakon hodočašća 1253. godine nastanio se kao privatni naučnik.^[12]

Značajni učitelji

Tokom svog boravka u Damasku, učio je kod više od dvadeset nastavnika koji su smatrani majstorima i autoritetima u svom predmetu i disciplinama koje su predavali. An-Navavi je proučavao hadis, islamsku jurisprudenciju, njene principe, sintaksu i etimologiju. Njegovi učitelji su bili Abu Ibrahim Ishak bin Ahmad AI-Magribi, Abu Muhammad Abdur-Rahman bin Ibrahim Al-Fazari, Radijudin Abu Išak Ibrahim bin Abu Hafs Umar bin Mudar Al-Mudari, Abu Išak Ibrahim-Mukija bin-Bakuradija A. bin Jusuf An-Nablusi, Abul-Abas Ahmad bin Salim Al-Misri, Abu Abdulah Al-Džijani, Abul-Fat Umar bin Bandar, Abu Muhamed At-Tanuki, Šarafudin Abdul-Aziz bin Muhamed Al-Ansari, Abul-Faradž Rahman bin Muhamed bin Ahmad Al-Makdisi, i Abul-Fadajil Salar bin Al-Hasan Al Arbali, između ostalih.^[13]

Radovi

Tokom svog 45 godina dugog života^[14] on je napisao „najmanje pedeset knjiga”^[15] o islamskim studijama i drugim temama. Time su obuhvaćene:

• Al Minhaj bi Šarh Sahih Muslimani (شرح صحيح مسلم), koristi radove drugih pre njega; ovo delo se smatra jednim od najboljih komentara Sahih Muslimana. Ono je dostupno onlajn.^[16]
• Rijad as-Salihin (رياض الصالحين); kolekcija hadisa o etici, manirima i ponašanju, koji su popularni u muslimanskom svetu.
• al-Majmu' šarh al-Muhadab (المجموع شرح المهذب), je sveobuhvatni priručnik islamskog prava prema šafijskoj školi koji je uređen sa francuskim prevodom van den Berga, 2 toma, Batavija (1882–1884), i objavljen je u Kairu (1888).^[12]
• Minhaj al-Talibin (منهاج الطالبين وعمدة المفتين في فقه الإمام الشافعي), klasični priručnik o islamskom pravu prema šafijskom fikhu.^[8]
• Tahdib al-Asma va'l-Lughat (تهذيب الأسماء), uređen kao Biografski rečnik slavnih ljudi uglavnom na početku islama^[17] (arapski) po F. Vistenfeldu (Getingen, 1842–1847).^[12]
• Takrib al-Tajsir (التقريب والتيسير لمعرفة سنن البشير النذير), uvod u proučavanje hadisa, to je produžetak Ibn al-Salahove Makadime, objavljen je u Kairu 1890. godine, uz Sujutijev komentar „Tadrib al-Ravi”". Ovaj rad je delom bio preveden na francuski jezik zaslugom V. Marseja u časopisu 16–18 (1900–1901).^[12]
• al-Arbaʿin el Navavija (الأربعون النووية) - 'Četrdeset hadisa,' kolekcija od četrdeset dve fundamentalne tradicije, koja se često objavljuje zajedno sa brojnim komentarima.^[12]
• Ma Tamas ilajhi hajat al-Kari li Sahih al-Bukhari (ما تمس إليه حاجة القاري لصـحيح البـخاري)
• Tahrir al-Tanbih (تحرير التنبيه)
• Kitab al-Adhkar (الأذكار المنتخبة من كلام سيد الأبرار); zbirka preklinjanja proroka Muhameda.
• al-Tibjan fi adab Hamalat al-Kuran (التبيان في آداب حملة القرآن)
• Adab al-fatva va al-Mufti va al-Mustafti (آداب الفتوى والمفتي والمستفتي)
• al-Tarkhis fi al-Kijam (الترخيص بالقيام لذوي الفضل والمزية من أهل الإسلام)
• Manasik (متن الإيضاح في المناسك) o ritualima hadžiluka.
• Šarh Sunan Abu Davud
• Šarh Sahih al-Bukhari
• Mukhtasar at-Tirmidhi
• Tabakat ash-Šafi'ijah
• Ravdhat al-Talibin
• Bustan al-`arifin

Nedavna izdanja na engleskom jeziku

• Bustan al-ʿarifin (Vrt gnostika), prevela Ajša Bjuli

Minhaj al-Talibin

• Minhaj et talibin: A Manual of Muhammadan Law ; According To The School of Shafi. Law Publishing Co. 1977. ASIN B0006D2W9I.
• , (1992) 81-7013-097-2
• , (2005) 81-7435-249-X

Četrdeset hadisa

• ; preveo Centar za arapski virtuelni prevod; (2010) 978-1-4563-6735-0
• ; preveo Centar za arapski virtuelni prevod; (2011) 1-4565-8325-5
• ; prevod Abdasamada Klarka, (2007) 0-9547380-2-0
• , prevod Ezedin Ibrahima, Društvo islamskih tekstova; Novo izdanje (1997) 0-946621-65-9
• , (1999) 9960-792-76-5
• , (2000) 1-84200-013-6
• ,
• (3 toma), prevod Jamal Al-Din M. Zaraboza, Al-Bašira (1999) 1-891540-04-1

Rijad al-Salihin

• , (1975) 0-87471-650-0
• ,
• (tom 1&2 u jednoj knjiz) (arapsko-engleski) Dar Ahja Us-Sunah Al Nabavija

Vidi još

• Četvrti hadis
• Islamski učenjaci
• Šafijski mezheb