Екс либрис

Екс либрис (лат. – у дословном преводу "из књига") је графички лист малог формата, уметнички дизајнирана ознака која се лепи на унутрашњу страну корица књиге како би се означио њен власник.^[1] Поред своје основне функције – да означи припадност књиге одређеној особи или библиотеци – екс либрис је и самостално уметничко дело које одражава личност, интересовања или статус власника књиге. Представља важан део библиофилије, примењене графике и историје књиге.

Миленко Ђурић, екс либрис

Дефиниција и карактеристике

Екс либрис је обично правоугаоног облика, мада може бити и другачији, и садржи неколико кључних елемената:

• Натпис "Ex Libris": Латински израз који означава "из књига (колекције)...".
• Име власника: Име и презиме особе, назив институције или породице којој књига припада. Ово је основни елемент који дефинише функцију екс либриса.
• Ликовна представа: Уметнички мотив који може бити грб породице, алегоријска сцена, пејзаж, портрет, иницијали власника, или било који други симбол који одражава његова интересовања, професију или поглед на свет.
• Мото или гесло: Понекад садржи и кратку изреку или мото на латинском или неком другом језику.

Екс либрис је уметничко дело само по себи, изведено у некој од графичких техника. Због своје уметничке вредности и везе са познатим личностима и библиотекама, екс либриси су и предмет сакупљања колекционара.

Технике израде

Екс либриси се израђују у различитим графичким техникама, што утиче на њихов изглед и вредност. Најчешће технике су:^[2]

• Дрворез: Једна од најстаријих техника, карактеристична за ране екс либрисе.
• Бакрорез и Бакропис: Омогућавају финије линије и детаљније приказе, популарни у XVII и XVIII веку.
• Литографија: Техника карактеристична за XIX век.
• Цртеж: У новије време, екс либриси се могу радити и као оригинални цртежи или репродуковати савременим штампарским техникама.
• Дигитална графика: Данас се екс либриси често дизајнирају и помоћу рачунара.

Историјски развој

Екс либрис Хиеронимуса Ебнера који је израдио Албрехт Дирер

Идеја о означавању власништва над књигом стара је колико и сама књига. У средњовековним рукописима, власници су често ручно уписивали своје име. Појава екс либриса као штампаног графичког листа везује се за проналазак штампарије и ширење штампане књиге у XV веку у Немачкој.^[1]

• Најстарији примери: Сматра се да су најстарији екс либриси настали у Немачкој крајем XV века. Један од најранијих познатих примера је онај израђен за Јоханеса Кнабенсберга, познатог као "Igler" (јеж), који приказује јежа и датира око 1450. године.
• Ренесанса и барок: Значајан допринос развоју уметничког екс либриса дали су велики уметници попут Албрехта Дирера, Ханса Холбајна и других.^[3] У овом периоду доминирају хералдички мотиви (грбови).
• XVIII и XIX век: Екс либрис постаје све популарнији међу аристократијом и грађанском класом. Поред хералдике, јављају се и алегоријске, митолошке и пејзажне представе.
• XX век: Сецесија доноси нови процват у дизајну екс либриса, са нагласком на декоративности и стилизованим формама. У модерној и савременој уметности, екс либрис постаје поље за слободно уметничко изражавање, често са апстрактним или концептуалним мотивима.

Екс либрис у Србији

Екс либрис Ника К. Малешевића, део колекције Адлигата

У Србији се екс либриси јављају релативно касно, углавном од XVIII века, међу ученим Србима у Хабзбуршкој монархији.

• Први екс либриси: Најстарији познати српски екс либриси везују се за библиотеке Карловачке митрополије, истакнуте црквене великодостојнике, као и за личности попут Доситеја Обрадовића.^[4]
• Развој у XIX и XX веку: Са јачањем грађанске класе, оснивањем Народне библиотеке, Библиотеке Матице српске и других институција, екс либрис постаје све чешћи. Многе значајне личности, попут краљева, патријараха, писаца и научника, имале су своје екс либрисе.
• Уметници: Значајан допринос развоју уметничког екс либриса у Србији дали су бројни графичари и сликари.
• Колекционарство: Музеј примењене уметности у Београду чува значајну збирку екс либриса. Такође, постоје и значајне приватне колекције.

Значај

Значај екс либриса је вишеструк:

• Као ознака власништва, штитио је књиге од губитка или крађе.
• Као уметничко дело, представља део примењене графике.
• Као историјски извор, пружа податке о бившим власницима књига, њиховом статусу, укусу, као и о историји библиотека и библиофилије.
• Проучавање екс либриса помаже у реконструкцији историје и путева појединих књига.

Види још

• Библиофилија
• Графичке технике
• Примењена уметност
• Историја књиге
• Музеј примењене уметности у Београду