Frederik Begbede

Frederik Begbede (fr. ) je francuski pisac.

Frederik Begbede
Datum rođenja	21. septembar 1965.
Mesto rođenja	Neji na Seni,

Biografija

Rođen je 21. septembra 1965. u mestu Neji sir Sen. Njegova majka Mari-Kristin de Šastenje bila je prevodilac sa engleskog, a njegov otac Žan-Mišel Begbede bavio se poslom lovca na talente. Nakon studija u Parizu, već u 24. godini, Begbede je počeo da radi u advertajzingu. Radio je i za brojne magazine, i kao izdavač, bio je voditelj TV programa, a vrlo često i di-džej. Trenutno radi sa kompanijom Folksvagen na dizajniranju modela urbanog automobila. Razveden je i ima ćerku Kloe.

Begbede je 1994. godine osnovao književnu nagradu „“, nazvanu po čuvenom na Sen Žermenu, kafeu u kome se nakon Drugog svetskog rata okupljala intelektualna elita, kao što su bili Žan-Pol Sartr, Simon de Bovoar i drugi. Nagrada se u ovom kafeu dodeljuje svakog novembra talentovanim mladim fransukim piscima. Među dobitnicima su bili i Mišel Uelbek i Ameli Notomb.

Prema Begbedeovim romanima, 399 dinara i , snima se film.

Tokom 2002, Begbede je vodio TV šou „“ na francuskom kanalu . Te godine bio je i savetnik kandidata Francuske komunističke partije Roberta Huea na predsedničkim izborima.

Nekoliko godina radio je kao urednik u poznatoj izdavačkoj kući .

Za Francuski roman dobio je 2009. godine izuzetno prestižnu „“ nagradu.

O romanima

Begbede priznaje da u mnogim njegovim romanima ima dosta autobiografskih delova i da je Oktav, glavni lik romana 399 dinara i U pomoć, molim za oproštaj, na neki način njegov avatar. Roman U pomoć, molim za oproštaj je satira o novoj Rusiji i neka vrsta reportaže o tome kako koristimo lepe žene da bismo prodavali kozmetičke proizvode širom sveta. To je takođe i roman o novoj ideologiji - ideologiji lepote, mladosti, kao nekoj vrsti maske koju nosi industrija. Ukratko, ta knjiga je više "zla" i surovija i sledi nit romana 399 dinara, a povezuje ih isti glavni lik.^[1]

Godine 2008. Begbede je uhapšen zbog konzumiranja kokaina sa haube kola u pariskom 8. arondismanu. Svoje zatvorsko iskustvo je pretočio u roman (Francuski roman), najličniji do sada, u kome se vraća u detinjstvo i mladost sa dirljivom neposrednošću i razornim humorom koji je karakterističan za njegov stil.^[2]

Bibliografija

Romani

• 1990.
• 1994.
• 1997. (Ljubav traje tri godine^[3])
• 2000.
• 2003. ,
• 2005.
• 2007. (U pomoć, molim za oproštaj^[4])
• 2009. (Francuski roman^[5])

Kratke priče

• 1999: (Priče pod ekstazijem, )

Eseji

• 2001:

Zbirka diskusija

• 2004:

Stripovi

• 2002:
• 2004: